Док неке земље забрањују криптовалуте, као пре неки дан Тајланд, а раније и Кина, у Русији и Украјини показале су се као веома корисне у кризи и појединцима и држави.
Паника грађана због почетка оружаних сукоба у земљи, јер локална валута нагло губи вредност, али и средство да се сачува милијарде евра вредна имовина или омогући да иначе „злата вредна“ роба некако пробије блокаду и стигне у свет…све су то ситуације за чије се решавање данас помиње једна иста реч – криптовалуте.
Навршило се месец дана од уласка руске војске у Украјину и брзог одговора Запада кроз досад невиђене политичке и економске санкције Москви и од почетка тог геополитичког потреса једна ствар се константно појављивала у другом плану.
Украјинска криза је оживела интересовање и купаца, али и политичара и светске јавности генерално, за биткоин и друге криптовалуте.
То интересовање осликава се у благо узлазном тренду вредности биткоина, који је са нивоа испод 40.000 долара за месец дана од почетка борби, и оружаних и геополитичких, скочио на више од 44.000, или за више од 13 одсто.
Разлози за то су вишеструки, објашњавају стручњаци.
– Не бих се сложио да постоји „благо узлазни тренд“ већ је то тренд који се јасно види у последњих месец дана, од почетка руско-украјинске кризе. На самом почетку рата тржиште је било у јаком паду, и крипто и берзе капитала, као последица страха од непознатог, а од онда крипто само иде навише – каже за 24седам Милош Живковић из прве домаће криптомењачнице ECDC.rs.
Живковић напомиње да је већ тада примећено да је повећан број Руса који купују криптовалуте, али да је то због тога што је рубља у великом паду према долару и евру, који је само продубљен ескалацијом кризе.
– Њихова процена је вероватно да су им сигурнија у биткоину него локалној валути, једнако као и Украјинаца, који су брзо схватили да ако морају да беже из свог дома да је лакше да паре понесу у телефону као криптовалуте, него на неки други начин – објашњава Живковић.
Уз ове реакције на појединачном, приватно и личном нивоу људи који би да се заштите у невољи, крипто прича је руско-украјинском кризом добила и „државни“ ниво.
– Украјина, односно влада у Кијеву, добила је јако велику количину приватних донација у криптовалутама и морала је да формално прихвати крипто, како би добила ту помоћ из иностранства. С друге стране, сада имамо и најаву да би и руска страна могла да „уведе“ криптовалуте, и да у њима прихвата плаћање своје нафте и гаса – истиче Живковић.
Он подсећа да је већина руских банака избачена из SWIFT система за међународно банкарско плаћање а да је у Украјини због војних операција отежано плаћање.
– Постоји велики притисак на криптомењачнице и криптоплатформе да се искључе све трансакције у којима учествује руска држава или било који Руси. Оне су се у прво време оглушиле о такве захтеве, када је то тражила Украјина али сада притисак долази из Вашингтона и Брисела. Остаје да се види како ће се ситуација развијати али види се да је ова криза дала огроман печат на валидност криптовалута као засебног система који разни људи могу да користе из разноразних потреба, разлога и побуда. Након пандемије која нам је показала вредност „онлајна“ трговина нафтом у биткоинима би била друга драматична потврда криптовалута као платежног средства и концепта уопште. Али, за нафту ћемо сачекати, јер у том послу су највећи купци државе и глобалне нафтне компаније па то неће бити ни брзо ни лако – напомиње Живковић.
Ко је Рус, а ко није?
Милош Живковић каже да је технолошки мало проблематично а и против саме концепције децентрализованости, приватности и анонимности блокчејна и на њему заснованих криптовалута, да се утврди „ко је Рус а ко није“.
– Већина берзи и мењачница траже идентификацију људи при пријављивању и првој трговини и то је једини начин да се „зна“ ко је ко и да се блокира приступ некоме ко је рецимо из Русије. Наравно, нико не може да забрани трговину, односно слање рецимо биткоина са једног приватног рачуна односно крипто адресе на други, јер у блокчејну не постоји таква институција као што би била централна банка у класичном финансијском систему – истиче Живковић.
А управо државе још нису начисто шта би тачно радиле са криптовалутама и дигиталном имовином. Неке и даље забрањују криптовалуте, као што је то ових дана урадио Тајланд, пре тога Кина а најавила је и Индија, а неке су га увеле практично као паралелну валуту (и направиле хаос) као Ел Салвадор средином прошле године, или су направиле своје (Кина, Нигерија…).
Ни сама Русија, која би сада да јој се биткоином плаћа нафта, није „преломила“, јер до пре само неколико месеци руска централна банка је тражила забрану криптовалута а још крајем јануара обе године је Министарство финансија Русије припремило предлог регулисања криптовалута тако што би се трговина слободно одвијала уз претходно идентификацију власника криптоновчаника и рачуна који би били у банкама.
Нафта за биткоине
„Опасност“ биткоина ових дана у Западном свету као да се више не односи на терористе, дилере дроге и друге опасне криминалце, већ само на Русе. Прво се дигла прашина да ли ће руски олигарси и тајкуни под санкцијама успети да пребаце своје сумњиве милијарде из банака и долара у биткоине а сада је Москва замутила воду најавом да ће због западних санкција на извоз нафте наруџбине за њу примати и у криптовалутама.
Ко је све забранио крипто
Тајланд је последња у низу земаља које се противе крипто имовини, али свакако није једина. Катар је увео забрану од јануара 2020, централна банка Кине је у септембру 2021. рекла да су било какве крипто трансакције илегалне и забрањене. Турска је такође прошлог априла забранила плаћања криптовалутама, директно или индиректно. Ту је и Северна Македонија као једина европска земља која је увела тоталну забрану криптовалута, што се односи на трошење, трговање, инвестирање. Биткоин је илегалан и у Бангладешу а о забрани размишљају и Египат, Мароко, Ирак.
И док је више од 40 држава је забранило крипто или увело рестрикције, у САД је председник наложио да се испита увођење криптовалута у финансијски систем и евентуално прављење дигиталног долара.
Суочена са пооштравањем санкција западних земаља због напада на Украјину, Русија разматра прихватање биткоина као средства плаћања за извоз њене нафте и гаса, известио је CNBC.
Председник комитета руске Думе за енергетику, Павел Заваљни, рекао је на видеоконференцији за новинаре у четвртак, да је Русија спремна да буде флексибилнија у погледу опција плаћања и да за пријатеље разматра прихватање националних валута као и биткоин.
Чини се да је Русија сада озбиљна у погледу удаљавања од долара, сматра Ник Картер, суоснивач „Коин метрикса“, који је и напоменуо да би Москва потенцијално могла да претвори резерве енергије у „чврсту имовину“ (као што је злато) која би могла да се користи за плаћање ван доларског система.
Тога се плаше и у ЕУ, где је шефица Европске централне банке (ЕЦБ) Кристин Лагард изјавила ове недеље да се криптовалуте користе за избегавање санкција уведених Русији, преноси агенција Анадолија.
Да државе, када загусти, лако улазе у биткоин показала је и Украјина која је променила прописе како би прихватила више од 100 милиона долара вредне донације у криптовалутама након уласка руских трупа.
Сами Украјинци су се крипту окренули још брже, јер је куповина биткоина скочила три пута већ првих дана војних сукоба. Не заостају много ни Руси, који због пада рубље своју валуту све више конвертују у биткоин, једину криптовалуту коју могу да купе локално и где је обим трговина порастао 260 одсто, према подацима „Коин денс“ (Coin Dance).
Закључак је једноставан, кад је криза сваки је излаз добар, а када се ситуација слегне нема разлога ни да се много бежи од нечег што ће тада бити многима много ближе и познатије – трговине и „штедње“ у криптовалутама.
Преузмите андроид апликацију.
