Понекад је пару било дозвољено да се пре венчања сретне, а некада ни то.
Не тако давно, уговорени бракови били су врло чести у свим деловима света. Брак је више био уговор него било шта друго и био је уобичајен и очекиван међу свим класама и културама.
Специфичности ове праксе се веома разликују међу различитим групама, посебно када је реч о томе колико су родитељи или заједница укључени у одабир будућих супружника и колику слободу избора неко има у уређењу сопственог брака.
Иако се данас у већини земаља не практикује, на свету постоји неколико места на којима је опстао као део традиције.
У овим местима на свету традиционално уговарање брака се одржало до данас.
Индија
Уговорени бракови имају дубоке корене у индијској култури и на њих утичу бројни фактори, од верског идентитета, преко каријере, па чак и до астролошке компатибилности. Према истраживању из 2013. године, међу 1.000 Индијаца у десет градова, узраста од 18 до 35 година, 75 одсто испитаних је изјавило да преферира уговорене бракове.
Многи фактори се узимају у обзир приликом разматрања подударности двоје људи – богатство, старост, породичну репутацију, прехрану, изглед, породични планови и образовање.
Кореја
Уговорени бракови имају дубоке корене и у корејској традицији и још увек се практикују у многим сеоским срединама. Историјски гледано, венчања су посматрана као озбиљан бизнис у култури овог народа, породице су ангажовале „мешетаре бракова“ који би помогли у уређивању бракова, узимајући у обзир статус породице, политички положај и физичке особине потенцијалних супружника.
Заправо, до модерног доба Кореје после 1945. године, ово је био главни начин склапања брака, посебно за вишу класу.
Спојеви наслепо и данас су врло чести, било да их договарају заједнички пријатељи или родитељи. Многи парови у Кореји славе годишњице чешће него једном годишње. То укључује прославу 100, 200 или 1.000 дана заједничког живота.
Јапан
Јапан има дугу историју уговорених бракова, названих омиаи, али и строг поглед на заједницу мушкарца и жене. Тако, традиционално доба у којем се очекивало да се људи венчају у Јапану било је 25 година за жене и 30 за мушкарце.
Жене које нису биле удате до тих година често су биле оклеветане и сматрало се да им је „истекао рок трајања“. Био је то прави друштвени и културни притисак да се венчате до 25 година или да останете сами.
У данашње време многи људи у овој земљи ипак бирају партнере које познају и воле, али процењује се да од пет до шест одсто Јапанаца и даље иде договореном брачном рутом и одлучује да њихови партнери буду изабрани за њих.
Пакистан
У Пакистану су уговорени бракови вероватно најчешћи облик брака и у друштву се сматрају традиционалним. То се чини уз пристанак и одобрење родитеља заједно са осталим породичним старешинама. Идеја о браку и данас се сматра обавезном и веома поштованом.
Иако постоје и бракови из љубави, договорени бракови су најзаступљенији, мада се примећује да губе популарност међу данашњим генерацијама. Године 2003. постало је легално да се жене удају без претходног пристанка својих старатеља. До 25. године се очекује да ће се Пакистанка удати, у супротном ће се сматрати „превише старом“. За мушкарца је тај кључни број 30.
Бангладеш
Извори указују на то да су уговорени бракови уобичајени у Бангладешу, а практикују их муслиманска, хиндуистичка и хришћанска заједница.
Брак је важан догађај за жене Бангладеша, јер обележава њихову трансформацију у живот одраслих.
Амиши
За амише, породица представља верску и економску кичму заједнице, а брак окосницу сваке појединаче породице. Иако амишки родитељи званично не бирају брачне партнере за своју децу, они захтевају да млади бирају чланове цркве са добрим статусом као своје супружнике.
Млади амиши такође морају формално да затраже дозволу од женине породице да би је добили за жену.
Zašto muškarac klekne na jedno koleno kad prosi devojku? I zašto baš na levo?
Преузмите андроид апликацију.
