Електрична енергија добијена из угља обезбедиће енергетску сигурност у наредним деценијама, али управо ће угаљ у том периоду Србији осигурати пут ка зеленој транзицији, порука је стручњака са данашње конференције „Улога угља у спровођењу зелене транзиције у електроенергетском сектору“.
Председник Савета Агенције за енергетику Дејан Поповић рекао је да Србија има енергетску зависност у производњи електричне енергије од угља, али да угаљ као наш основни енергент има кључну улогу у зеленој транзицији.
„Наш термо сектор се не може спасати годишњим генералним ремонтима, већ је потребно изградити нове блокове, попут Костолца Б3 који је у завршној фази изградње. Стари блокови су неефикасни, а њихов степен искоришћења је испод 32 одсто. Самим тим што ће нови блокови имати већи степен искоришћења угља, биће и мања емисија ЦО2“, рекао је Поповић.
Он је оценио као нетачним тврдње његових колега из Европе да је Балкан највећи извор загађења у Европи, чињеницом да цео Балкан има мање снаге у термоблоковима на угаљ него Немачка, која добрим делом користи исти угаљ који и ми користимо.
„Због сигурности наше државе ми морамо врло пажљиво да користимо угаљ, пошто смо постојеће резерве са ниским степеном искоришћења израубовали, док се иста количина енергије могла добити са 30 одсто мање угља“, рекао је Поповић.
Он је истакао да ће угаљ остати основни енергент до 2050. године, да ли у сталном раду или резервном.
Саветник директора ЕПС-а Владимир Шиљкут представио је план зелене транзиције Србије којим се предвиђа гашење одређених термоелектрана, ТЕ „Морава“ и ТЕ „Колубара А“ до краја 2024. године, ТЕ „Тент А1 и Тент А2“ до краја 2027.године, ТЕ „Костолац А1 и А2“ до краја 2028. године, док ће „Тент Б1“ постепено бити смањен до 2035. године.
„Укупан емисиони фактор ЕПС-а као загађивача би са садашњих 0,8 до 2035. године пао на 0,51 т ЦО2/МWХ, што је велики разултат. Ово смањење емисија се добро поклапа са нацртом документа који ће омогућити да се наше интенције на зеленом путу заиста и остваре“, рекао је Шиљкут.
Зелена транзиција до 2035. године ће Србију коштати, како каже, 8,5 милијарди евра, од чега би 2,2 милијарде биле утрошене у реконструкцију постојећих система, 5,8 милијарди у израду нових заменских капацитета, а 0,5 милијарди евра у заштиту животне средине.
Помоћник министра за сектор геологије и рударства Иван Јанковић рекао је да ће се количине угља у наредним годинама смањивати, али да се то неће догодити брзо, све док не обезбедимо конкурентне замене које обезбеђују сигурност у производњи електричне енергије.
„Србија располаже са билансним резервама од 3,5 милијарди тона угља,и то је количина којом можемо да располажемо у овом тренутку. Највећи део тога, чак 87 одсто припада лигнитима, док је око 10 одсто угаљ мрко-лигнитског типа, само два одсто чисти мрки угаљ, док каменог угља има свега један одсто“, рекао је Јанковић.
Конференцију „Улога угља у спровођењу зелене транзиције у електроенергетском сектору“ организовао је портал Енергија Балкана.
Преузмите андроид апликацију.
