Od 2020. godine u Republici Srbiji i u Republici Srpskoj ustanovljen je praznik Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave koji se praznuje 15. septembra. Datum za ovaj državni praznik uzet je u znak sećanja na proboj Solunskog fronta 1918. godine i praznuje se kao radni dan.
Proboj Solunskog fronta je događaj koji je u Srbiji nepravdeno zapostavljen, to je bio dan kada je srpska vojska, pomognuta saveznicima, krenula u proboj i u pobednosnom jurišu oslobodila Srbiju što je kasnije značilo poraz Centralnih sila, a time i kraj Prvog svetskog rata.
Baš taj datum uzet je kao dan za ovaj praznik što simbolički i suštinski predstavlja jasnu poruku da Srbi moraju da se ujedine na način kao i naši preci pre više od 100 godina i da „zbiju“ redove kako bi opstali i odbranili srpske interese u ovim turobnim vremenima.
Širom Republike Srbije, u mnogim gradovima i opštinama biće održane brojne manifestacije u čast ovog praznika. Prelepe fotografije su prethodnih godina stizale iz čitave Srbije, ali i iz svih krajeva sveta. Na razne načine Srbi su proslavljali ovaj praznik. Ulice, zgrade, radnje, trgovi i institucije bile su okićene srpskim motivima, ljudi su pevali i ponosno se fotografisali, ali suštinski najbitnije da su sa ponosom isticali srpsku trobojku i da će u budućnosti to raditi u još većem broju.
Pogledajte i poslušajte izvođenje Ljubice Vraneš, Dragoljuba Bajića i Aleksandra Sofronijevića, pesmu „Srpski junaci“ koja je urađena u čast Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
Prethodne dve godine kako u glavnom gradu Republike Srbije, ali i u ostalim gradovima, imali smo manifestacije na kojima smo na dostojanstven način obeležili slavne događaje iz prošlosti, istakli srpsku zastavu, družili se, pevali i ono najvažnije, konačno smo osetili onu pozitivnu „jezu“na samu pomisao koliko treba da budemo srećni i ponosni što smo Srbi.
Pozivamo sve Srbe gde god da žive, da li u svojoj matici i u Republici Srpskoj ili bilo gde u dijaspori da 15. septembra ponosno istaknu srpsku zastavu, dostojanstveno obeleže ovaj praznik i osećaju se ponosno zbog slavne prošlosti i zbog sigurne budućnosti u koju Republika Srbija korača.
Kako ostale zemlje slave praznike poput ovog?
Norveška
Dan državnosti u Norveškoj je najveći praznik u državi. Centralne manifestacije, koncerti, slavlja, na hiljade zastava, ljudi u tradicionalnim nošnjama i ostali simboli tradicije kojima Norvežani pokazuju kako slave ovaj praznik koji je njima svetiji od Božića ili Vaskrsa.
Irska
U Irskoj najveći nacionalni praznik je dan kada se proslavlja Sveti Patrik. Tog dana u Dablinu sve bude u zelenoj boji i zastavama Irske, Njujork očekuje milione posetilaca na karnevalu, a čak se i u dalekoj Australiji slavi ovaj praznik. Milioni ljudi koji slave su na ulicama. Kuće, ulice i trgovi okićeni su državnim simbolima, čuju se tradicionalni instrumenti, igra se ples, nose nošnje, na taj način Irci pokazuju svoj odnos prema svojoj zemlji, prošlosti, tradiciji.
Nemačka
U Nemačkoj nacionalni praznik je Dan nemačkog jedinstva koji se praznuje 3. oktobra, dan kada su se pre 32 godine dve Nemačke ujedinile. Proslave i ceremonije su prisutne u svakom gradu u Nemačkoj dok se centralna proslava odvija u Berlinu. Milioni ljudi na ulicama slave jedinstvo, slušaju tradicionalnu muziku, jedu tradicionalna jela, piju svoju omiljena pića.
Rusija
Dan koji Rusi najviše poštuju i praznuju jeste Dan Rusije. Obeležava se 12. juna u čast usvajanja deklaracije o državnom suverenitetu Ruske Federacije. Ovaj značajni dan u ruskoj istoriji obeležava se na svim trgovima u Rusiji, a centralna proslava u Moskvi. Milioni Rusa na ulicama ponosno gledaju rusku vojsku, najveću vojnu paradu, marš, svoje zastave i građevine ukrašene nacionalnim simbolima.
Francuska
Francuzi slave svoj državni praznik 14. jula, datum kada je pala Bastilja. U Parizu na centralnoj proslavi odigrava se vojna parada, podiže se avijacija, a ulice su ukrašene francuskim zastavama i francuskim motivima. Francuzi, i civili i vojska raduju se francuskim tradicionalnim vrednostima i ponosno proslavljaju svoj praznik.
Da li su Norvežani, Irci, Nemci, Rusi, Francuzi i svi ostali koji na ovakav ili sličan način proslavljaju svoj praznik i vole svoju zastavu primitivni i zaostali?
Zašto su se onda Srbi toliko udaljili od toga?
Kada postavimo zastavu na svoju kuću, balkon ili ogradu zašto toga treba da se stidimo? Ako obučemo tradicionalnu srpsku nošnju da li smo „seljaci“ ili staromodni? Decenijama su nas pogrešne politike i pogrešni ljudi iz komunističkih i ostalih kvazi „demoktratskih“ režima doveli do toga.
Do skoro je bilo sramota reći da si Srbin ili nositi majicu „Nema predaje“, ali zato je poželjno i moderno bilo da imamo garderobu sa printom američke zastave, posedujemo šolje za kafu raznih zastava i motiva evropskih „razvijenih gradova“ ili da imamo krovove od automobila sa motivima britanskih šara. Zbog toga je nama Srbima, pre svega zarad našeg opstanka, potrebno nacionalno buđenje i osvešćivanje, a ovo je samo jedan od ispravnih pravaca kojim smo konačno krenuli.
Kupuj domaće, nosi ponosno garderobu sa srpskim motivima, istakni zastavu i podigni glavu visoko, predugo si je držao spuštenom i previše puta si se bespotrebno izvinjavao.
I imaj uvek na umu, srpska zastava je najveći simbol naših pobeda, naš ponos i naš bedem, volimo našu trobojku i ne dozvolimo da nas ikada više podele i razjedine!
Autor: Ponosni Srbin
Preuzmite android aplikaciju.
