У Привредној комори Србије данас је почео дијалог представника државе и привредника о новој Стратегији развоја малих и средњих предузећа и предузетника за период од 2023. до 2027. године.
Државни секретар Министарства привреде, који и води радну групу за израду ове стратегије, Милан Љушић за Танјуг је изјавио да ће у изради овог документа највише пажње бити посвећено дигитализацији и зеленој агенди.
„Радићемо на томе да малим и средњим предузећима приближимо циљеве које ћемо као Министарство привреде спроводити у наредних пет година. Посебно ћемо повести рачуна да поред финансијске подршке коју ћемо пружити овом сектору, да малим и средњим предузећима будемо и консултантска подршка и да им помогнемо да се изборе са кризама са којима се буду суочавала као што је актуелна криза“, рекао је Љушић.
Истакао је да су резултати спровођења претходне стратегије која се односила на период од 2015. до 2020. године веома добри, нарочито када се зна да је у том периоду била и једна ковид година, јер је у тих пет година забележен пораст броја малих и средњих предузећа за 78.000 као и броја запослених.
Директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију при Привредној комори Србије (ПКС) Михаило Весовић је истакао да држава не зна увек шта је добро за привреду а да привреда не зна увек како држава функционише, има ли новца и некада би хтела да се ствари драматично мењају што увек није могуће и да су зато важни разговори овог типа.
„Када се стратегија доноси кроз јавно-приватни дијалог обезбеђује се да буде реална и прихватљива. Она с једне стране одсликава стање и жеље привреде, а с друге стране држава кроз овај процес треба да објасни привредницима да не могу да очекују немогуће“, појаснио је Весовић.
Према његовим речима, након усвајања документа би требало у разумном временском периоду а најмање једном годишње разговарати о томе шта се променило, да ли су постигнути неки ефекти, јесу ли се промениле глобалне околности и може ли држава то да испрати.
„Суштина ових разговора је да сви привредници неће имати исте ставове али да треба да их изнесу. Драго ми је да је Привредна комора Србије партнер у овом процесу и разговори би требало да се обаве на територији целе Србије“, рекао је Весовић и позвао привреднике да искористе регионалне Привредне коморе и укључе се у дијалог.
Директорка Сектора предузетништва Привредне коморе Србије Бранислава Симанић за Танјуг је рекла да је циљ данашњег и будућих скупова на ову тему да се чује глас привредника и малих и средњих предузећа а њих у Србији има више од 280.000.
„Циљ разговора и доношења стратегије јесте смањење фискалних намета привреди и унапређење амбијента пословања у нашој земљи“, навела је Симанић.
Да су фискални намети проблем предузетницима сматра и председник Удружења предузетника Зрењанина и председник Парламента предузетника ПКС Мирослав Ђурић.
Он је за Танјуг рекао да фискалних и парафискалних намета има више од 100 и да би предузетницима који оснивају радње, од велике помоћи били стимуланси, као и пореске олакшице.
„Веома је мало бесповратних средстава, појављују се ту и тамо неки фондови а све остало су кредити. Тешки су и услови пословања, мале радње су угрожене а нарочито занатство и нема више ни школа за занате“, навео је Ђурић.
Истакао је да је веома важно што су држава и Привредна комора препознале овај сектор са више од 280.000 предузетника и око 400.000 запослених.
„Добро је што ће до јесени моћи да се чује глас предузетника и да се покуша изаћи у сусрет њиховим потребама. Такође и да се кроз израду Закона о занатству и предузетништву, какав имају све земље у региону, реши доста ствари које муче предузетнике“, сматра он.
Руководилац ГИЗ Пројекта за развој приватног сектора Томислав Кнежевић је навео да ГИЗ подржава израду неколико стратешких докумената у Србији и оценио да Стратегија за развој малих и средњих предузећа и предузетника мора да одговори на све изазове које су донеле кризе и глобални трендови последњих година и месеци.
„Ту постоје и неке шансе за МСП, можда су се отвориле неке нише у којима наша предузећа имају своју шансу. Оно што је дефинитивно један од глобалних изазова и даље је дигитална трансформација, где је Србија отишла најдаље. Други изазов је мало новији а то је зелена трансформација која сигурно није питање будућности него већ сада ставља наша предузећа пред изазове“, истакао је Кнежевић.
Стратегија би требало да се донесе до краја ове године а предвиђено је да се расправе сличне данашњој, одрже и у другим деловима Србије.
Privredna komora Srbije: Ove godine se očekuje rekordna proizvodnja meda
Преузмите андроид апликацију.
