Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да је упис ученика у средње школе успешно завршен, упркос свим изазовима, који, како је навео, представљају ођек прошлогодишње кризе у образовном систему и истакао да се у првом и другом уписном року успешно уписало 57.580 ђака, а да је преостало 10.000 слободних места.
Станковић је на конференцији за новинаре у Влади Србије, на којој су представљени резултати завршног испита и уписа у средње школе, навео да је ове године завршни испит полагало 64.400 ученика, а да је слободних места у средњим школама било 72.000 и додао да је просечан број бодова остварених на завршном испиту остао на нивоу прошлогодишњих резултата.
Према његовим речима, забележен је нешто слабији учинак из матерњег језика, док су математика и изборни предмет показали бољи тренд.
Станковић је нагласио да се у средње стручне школе уписало 42.452 ученика, односно 73,7 одсто – на четворогодишњи профил 32.758 ученика, а на трогодишњи 9.694 ученика.
У гимназије се уписало 14.658 ученика, односно 25,4 осто, док је уметничке и музичке школе уписало 1.496 ученика.
Станковић је навео да се прошлогодишњи испит одвијао у условима највеће образовне кризе у историји наше земље, док је ове године постојао њен ехо, због чега је, како је рекао, било неизвесно да ли ће се све вратити у зону регуларности.
“Пријемни испит за ученике средњих школа је по својој сложености и обиму други, после избора, административни процес који спроводи држава, с тим што се овај процес, за разлику од избора који су законски на четири или пет година, спроводи сваке године. И утолико је захтевнији”, нагласио је министар.
Захвалио је МУП-у, Пошти Србије, Канцеларији за еУправу и заводима на успешној синергији и подршци.
Станковић је истакао да је у средњем стручном образовању понуђено 200 образовних профила из 14 подручја рада, који су директно усклађени са стандардима квалификација и потребама тржишта рада како би подржали економски развој земље.
Навео је да највеће изненађење овогодишњег уписног рока представља приметан пад интересовања за информационе технологије, област која је годинама важила за најатрактивнију.
“Оно што морамо да констатујемо јесте околност да је опало интересовање за нешто што је годинама словило као занимање будућности, а то је ИТ сектор”, рекао је Станковић.
Објаснио је да су два кључна разлога довела до овог тренда, од којих је први стагнација наставних планова.
“У последњих пет до шест година није било значајних иновација у наставним програмима за ИТ профиле у школама”, указао је министар.
Са друге стране, додао је да је до пада интересовања за ИТ сектор довела експанзија вештачке интелигенције.
Додао је да су ученици посебно интересовање показали за две школе које припадају друштвено-хуманистичком облику образовања.
“То су две, рекао бих, школе са традиционалним угледом, Филолошка гимназија у Београду и Карловачка гимназија. Када говоримо о Филолошкој гимназији, онда говоримо пре свега о одељењима која се баве шпанским и италијанским језиком као првим језицима”, навео је Станковић.
Додао је да је изузетно интересовање показано и за смер који се бави визуелним и драмским уметностима, а да су и ликовне уметности изазвале значајну пажњу код будућих средњошколаца, посебно у Београду.
Станковић је рекао да се, будући да је током школске 2025/2026. образовни систем прошао кроз реформске процесе, када је реч о средњим стручним школама појавило шест нових профила, од којих су три имала стопостотну попуњеност – техничар мехатронике у возилима, механичар за монтирање и одржавање алата и филмописац.
“Профил техничар обновљивих извора енергије, који је нови профил, 80 одсто попуњеност има и техничар витикултуре и енологије 80 одсто”, навео је Странковић.
Додао је да интересовање једино није било велико за нови смер шумар-узгајивач, који је трогодишњи програм.
“Ту, нажалост, нисмо успели да остваримо неку корелацију између образовног процеса и привреде, јер тај концептуални облик образовања није могао да гарантује висок степен заинтересованости, пре свега јавног предузећа које би се бавило шумарским занимањем. И то је један од проблема с којима ћемо се суочавати, а то је да домаће компаније треба више да покажу интересовања за дуално образовање као за један важан образовни пројекат који ми имамо и који развијамо већ више година, јер постоји велика асиметрија између броја ђака који упишу дуално образовање и онога што се зове обухват који врши привреда након што они прођу пројекат дуалног образовања”, указао је Станковић.
Додао је да су сви административни процеси за упис ученика били дигитализовани и захвалио Канцеларији за ИТ и еУправу.
“Значајну подршку нам је дао Факултет организационих наука, чији професори и чији сарадници су нам помогли да овај процес у потпуности спроведемо онако како би требало да буде”, додао је Станковић.
Оценио је да је са овим успешно завршеним испитом образовни систем прошао тест кредибилитета и указао да је успешно обављен пријемни испит знак потпуне нормализације образовних прилика у земљи.
“Ово је симболички и реални крај надања да се обојеном револуцијом у образовању стиче политички профит, јер, ђаци, професори, читав систем функционише. Дакле, ми смо ставили тачку на то. Идемо даље из нормализације ка сталном усавршавању нашег образовног система. Положили смо тест, извукли смо одређене поуке шта треба и како треба да мењамо. Следеће године мислим да ћемо подићи квалитет овог процеса на виши ниво”, рекао је Станковић.
Вучић са генералним секретаром ОЕБС-а о ситуацији у региону и Европи и о улози ОЕБС-а
Преузмите андроид апликацију.
