U Srbiji trenutno posluje 740 firmi koje se isključivo bave preprodajom uvozne, nošene garderobe, pokazuju podaci Agencije za privredne registre (APR).
Verovatno je da bi ih u konačnom zbiru bilo mnogo više – najmanje hiljadu da postoji zvaničan spisak svih onih koji su proteklih godina ušli u taj, reklo bi se, sve unosniji posao.
„Moguće je da ih ima i više, ali kod nas se registruje jedna, pretežna delatnost. Firme, takođe, imaju mogućnost da se bave ostalim poslovima koja su zakonom dozvoljeni“ navode u APR-u. U Upravi carine međutim nismo uspeli da dobijemo podatak o količinama te robe koja se u Srbiju uvozi iz Austrije, Nemačke ili Italije – odakle odbačena odeća najčešće stiže na naše tržište.
Iz registra APR-a vidi se da ih je poslednjih godina najviše otvoreno u Beogradu, Novom Sadu, Šapcu, Nišu i Zrenjaninu. Ali i to da praktično ne postoji mesto u Srbiji koje nema bar jednu ovakvu prodavnicu. Tako priliku da se snabdeju polovnim komadima garderobe imaju i potrošači iz: Žagubice, Svrljiga, Ražnja, Lebana, Srbobrana, Mionice, Krupnja.
Jasno je da poslovnu politiku preduzetnika diktiraju životni standard i male plate jer mnogi jedino u ovim radnjama (sa izuzetno niskim cenama) imaju prilike da sezonski obnove garderobu. Sve je više trgovaca koji nude i odeću za decu pa se tako u sekondhendima oblače čitave porodice.
Karakteristično je da su sekondhendi ranije kod nas otvarani na periferijama i u neuglednim lokalima, delom zbog manjeg prometa, a više zbog nelagode ljudi prinuđenih da se oblače u ovim radnjama. Danas trgovci imaju interesa da plaćaju visoke zakupnine na odličnim lokacijama u centru grada, što odavno nije neobično ni u svetu.
Milan Knežević, vlasnik „Modusa”, međutim upozorava da su zbog uvoza polovne odeće na gubitku i država i domaći proizvođači. Ali, kako kaže, i građani koji, iako imaju koristi jer kupuju jeftinu često i firmiranu odeću, nisu sigurni da li je ona dezinfikovana i odakle dolazi.
Preuzmite android aplikaciju.
