Ono što je obeležilo rad Zavoda za hitnu medicinsku pomoć je veliki broj povreda, odnosno veliki broj trauma, to su uglavnom pacijenti koji su se javljali usled padova na ulicama i veći broj saobraćajnih trauma.
Temperatura u minusu i sneg utiču na to da je ugroženo kretanje pešaka.
Na pitanje da li je bilo građana koji su se javljali zbog nezgoda koje su izazvane time doktor Zoran Krulj iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć izjavio je da smo u odnosu na prošlu godinu, tokom januara meseca ove godine imali 27 do 29 spontanih padova po ulicama što je statistički mnogo manje u odnosu na prošlu godinu kada smo od spontanih padova imali približno 84, odnosno 86 spontanih padova na javnim mestima, gde su se uglavnom javljali naši najstariji sugrađani.
„Međutim zbog naše aktuelne epidemiološke situacije broj naših starijih sugrađana na otvorenim površinama je manji, tako da, na sreću, statistički gledamo imamo manji broj trauma. Ono što je u ukupnom broju zbrinutih traumatoloških pacijenata karakteristično je upravo činjenica da su te traume teške“, saopštio je Krulj.
On je napomenuo da su u kvantitetu one smanjene, međutim lekari zatiču povrede koje su vrlo ekstenzivne, zahtevaju najčešće operativne zahvate i mehanizmi povređivanja su vrlo delikatni, kako u saobraćajnim nezgodama, tako i u spontanim padovima.
„Ono što je karakteristično i što apelujem na sve naše sugrađane, pogotovo na starije sugrađane, je da ukoliko se ovakve situacije dešavaju da se obavezno obrate Zavodu za hitnu medicinsku pomoć, zato što su sekundarne pojave koje se mogu javiti nakon trauma, odnosno nakon povređivanja, izuzetno opasne i najčešće se veliki broj takvih pacijenata inicijalno nakon pada, odnosno nakon traumatizma praktično vrati kod svog izabranog lekara, dobije savete, ili se uopšte ne javlja lekaru niti Zavodu za hitnu medicinsku pomoć, a takve traume znaju sekundarno da daju veliki broj posledica, pogotovo traume glave“, dodao je Krulj.
Preuzmite android aplikaciju.
