U Sajanu nadomak Kikinde održane su 25. Žetelačke svečanosti. Šest ekipa sa severa Banata i iz susedne Mađarske nadmetalo se u košenju žita na starinski način, odnosno kosom. Tako se u malom mestu čuvaju običaji i prikazuje mlađim generacijama koliko je nekad bilo teško doći do brašna i hleba.
Iskusni kosac Laslo Đuršanski nekoliko godina zaredom prvih dana jula dolazi iz Mađarske u Sajan kako bi se nadmetao na Žetelačkim svečanostima. Osim same tehnike rada, prema njegovim rečima, za uspešnu kosidbu neophodan je i kvalitetan alat.
„Najvažnije je da kosa bude oštra, odnosno treba je dobro otkovati. Već deset godina se takmičim, a kosim od 12 godine. Mehanizaciju ne koristim i kod sebe kosim samo ovako“, kaže Đuršanski.
Žetelačke svečanosti prilika su da se stariji podsete detinjstva. Iako se prvi put oprobao u takmičenju, šezdesetosmogodišnji Andraš Varga iz Ostojićeva dobro se seća kako je nekad izgledala žetva i koliko je posla bilo za celu porodicu.
„Sve zavisi gde je bila njiva. Peške smo išli. Otac je kosio, majka je sa srpom sakupljala, ja sam bacao snopove, a sestra je snopala. Posle smo vezivali i sve to stavljali u krstove, tako se to zvalo. Bilo je od 18 do 20 snopova“, seća se Varga.
Žetva „po starinski“ nezamisliva je bez ženske ruke. One su tu da skupljaju snopove, ali i da pripreme bogat i jak doručak.
„Najvažnije je da ima slanine, dimljena kobasica, kiselo mleko, jaja, krompir i domaći hleb“, objasnila je Jarmila Sabo iz Ostojićeva.
Sajan već četvrt veka kroz Žetelačke svečanosti neguje kulturu sećanja na stara vreme. Manifestacija je osnovana sa ciljem da običaji ne budu zaboravljeni:
„Da prenosimo mlađima i da znaju kako su naši preci teško dolazili do hleba i žita i da umeju da se cene i rad i brašno i žito“, zaključila je Šara Beconjski, predsednica KUD „Adi Endre“ iz Sajana.
Iako takmičarskog karakera, o priznanjima se tokom žetve ne priča. Više od posla važnije je druženje, kroz koje se evociraju uspomene na vreme koje pamti rodna banatska zemlja.
Preuzmite android aplikaciju.
