Почетна > Бизнис
Бизнис

У прва три месеца извоз порастао за 15,8 одсто а увоз за 0,7 одсто

Спољнотрговинска размена Србије у прва три месеца ове године је износила 16,7 милијарди евра што је за 6,8 одсто више него у истом месецу прошле године, објавио је данас Републички завод за статистику.
pks
Фото: Танјуг/PKS/Z. DELIĆ/bs

Од јануара до марта извезено је робе у вредности од 7,3 милијарде евра или 15,8 одсто више него пре годину дана, а увезено за 9,4 милијарде, 0,7 одсто више него у истом периоду лане, па је дефицит износио 2,1 милијарду, што је смањење од 30,7 одсто у односу на прва три прошлогодишња месеца.

Покривеност увоза извозом је 77,6 одсто и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 67,5 процената.

Изражено у доларима размена за јануар, фебруар и март износила је 17,9 милијарди, што представља пораст за 1,7 одсто у односу на исте месеце 2022. године.

Извезено је робе у вредности од 7,8 милијарди, 10,3 одсто више него у истом периоду претходне године, а увезено за 10,08 милијарди или 4,1 проценат мање него пре годину дана, тако да је дефицит износио 2,2 милијарде долара, што чини смањење од 34,0 одсто у односу на исти период претходне године.

Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имала Војводина, 32,6 одсто а затим Београд, 23,8 процената.

Највеће учешће у увозу имао је Београдски регион, 41,7 одсто док је удео Војводине износио 35,3 процента.

У структури извоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију, 64,0 одсто, затим роба за широку потрошњу, 24,7 одсто, опрема, 11,3 процената.

У структури увоза највише су били заступљени производи за репродукцију, 58,7 одсто, следи роба за широку потрошњу, 18,3 процената и опрема, 11,2 одсто.

Највећа спољнотрговинска робна размена била је са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини, чланице Европске уније чиниле су 59,3 одсто укупне размене а наш други по важности партнер су земље ЦЕФТА.

Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења, са Црном Гором, где се највише извози електрична енергија и лекови за малопродају, а највише увози електрична енергија и сушено месо, затим Босном и Херцеговином, где се највише извози струја и моторни бензин, а увози струја, кокс и полукокс од каменог угља.

Evrostat: Cena šećera u EU u 2023. skočila za 61 odsto

Преузмите андроид апликацију.

Ознаке