Sonja Šarić, operska diva svetskog glasa (sopran). Jedna od najistaknutijih srpskih umetnika čiji je rad prepoznat širom Evrope. Rođena je Somborka, školovala se jedno vreme u Novom Sadu, a svoje muzičko zvanje stekla je u Nemačkoj, u Manhajmu.
Sonja je bila član operskog studija pri operi u Gracu do 2018. godine. Višestruka je dobitnica brojnih evropskih nagrada. Nastupa kao samostalna umetnica u vodećim operskim centrima u Evropi.
15.09.2021. godine Sonja Šarić je nastupila na Petrovaradinskoj tvrđavi u operi „Aida“. U ulozi Aide i zajedno sa svojim kolegama pripredila neverovatan spekatl novosadskoj publici koja je poslednji put imala priliku da uživa u ovoj operi pre tačno četrdeset godina. Istovremeno je ovo Sonji bio prvi operski nastup u svojoj zemlji.
Donosimo vam intervju sa ovom operskom divom, u čast godišnjice nastupa u Novom Sadu.
Sonja, na današnji dan, pre godinu dana, odnosno 15.09.2021. novosadska publika je imala čast da Vas posluša na Petrovaradinskoj tvrđavi u izvođenju uloge “Aida” u istoimenoj operi. Kakve utiske nosite sa nastupa, sada nakon nekog vremena?
„Za mene je gostovanje u produkciji Aide u Novom Sadu bila velika radost, jer sam posle mnogo vremena i iskustva na scenama u inostranstvu dobila priliku da nastupim u svom gradu, i pred domaćom publikom. Iako sam rodom iz Sombora, Novi Sad smatram svojim jer sam novosadski đak, svoje prvo muzičko obrazovanje stekla sam u muzičkoj školi „Isidor Bajić“.
Nosim mnoge lepe slike u sećanju na ovu premijeru, nebo puno zvezda, ogroman auditorijum koji me je veoma lepo prihvatio. Debi u jednoj fantastičanoj ulozi, zahtevnoj, ali istovremeno bogatoj onim frazama i muzikom „za koje se živi“, uloga kojoj je Verdi dao snažan karakter, veliku ljubav, patriotizam i žrtvu.“
Pre 40 godina, tačnije 1982. godine na sceni Srpskog narodnog pozorišta poslednji put je izvedeno delo “Aida”. Novosadska publika je prošle godine, nakon 39. godina uživala u ovoj operskoj drami. Tada je svečeno otvorena i 161. sezona Srpskog narodnog pozorišta. Takođe prošlo je i 150 godina od premijernog izvođenja ovog maestralnog dela. Koliko ste ponosni na ovu produkciju u kojoj je učestvovalo preko 350 izvođača?
„Ponosna sam što sam učestvovala u produkciji gde smo zajednistvom i radom i talentom, svi mi na bini, ali i oni iza nje, doprineli jednoj nezaboravnoj večeri.“
Mnogi natpisi u medijima su najavljivali Vaš prvi operski nastup u Srbiji, upravo ovde, na Petrovaradinskoj tvrđavi. Da li je po čemu posebno to što se ono odigralo u gradu Novom Sadu?
„Ja se za svaki nastup pripremam jednako, ma gde bio. Ovaj je bio sam po sebi interesantan jer sam Aidu pevala tada prvi put, prvi put u Novom Sadu. Išao je prenos uživo na RTS-u. To je sve velika čast, ali i određena odgovornost. Mi pevači uvek pevamo najbolje kako u tom trenutku možemo. Bila sam zadovoljna kako je prošla premijera, veoma zadovoljna svojim pevanjem te večeri, iako se moja Aida dosta promenila od tada.
Svakim nastupom se trudim da idem korak bliže onakvom izvođenju kakvom težim i kako bih želela, ali nekad to uspeva bolje nekad lošije, ali je bitna želja i motivacija za večnu potragu nedostižnog umetničkog savršenstva. Nakon nastupa u Novom Sadu otpevala sam 16 predstava Aide u Lincu u toku prošle sezone.“
Koliko je Petrovaradinska tvrđava dočarala i odgovorila ovom velikom zadatku?
„Bilo je neobično napustiti prostor pozorišta, pevati pod zvezdama, sa mikrofonom…. Smatram da je „open air“ produkcija lepa – ponekad, ali opera doživljava svoju pravu umetničku vrednost samo unutar zgrade opere ili pozorišta. Tada se čuju posebni kvaliteti glasa, boje dinamičke nijanse.
Uglavnom mikrofoni „ukradu“ ono najlepše od umetnosti.“
Koliko Vas je uloga Aide inspirisala?
„Glumački atraktivna uloga inspirisala me je da istražujem i uživam u probama i zahvalna sam što sam imala priliku da u saradnji sa sjajnim rediteljem Aleksandrom Nikolićem tragam za bojama Aidinog karaktera.“
Bogata karijera je iza Vas. Nastupate u svim velikim evropskim gradovima, na vodećim operskim i pozorišnim scenama. Da li je teže ili lakše nastupati među svojom publikom u Srbiji?
„Volim da pevam, kako u inostranstvu tako i kod nas. Radosna sam posebno kada meni bliski ljudi imaju priliku da me slušaju i daju podršku iz publike.
Uvek se radujem nastupima u Srbiji.“
U 2022. godini nastupili ste i na beogradskoj sceni, igrajući u operi Norma. Da li publika u Srbiji može da se raduje Vašim češćim nastupima?
„Ja se najiskrenije nadam da će se saradnja sa Narodnim pozorištem u Beogradu i Srpskim narodnim pozorištem nastaviti, kao i da će rukovodioci pozorišta prepoznati značaj integracije svih naših uspešnih umetnika u svoje produkcije. Samo otvorenost za saradnju, timski rad i izvanredan umetnički osnov, posvećenost i maštovitost mogu dati uspešne produkcije. Mi pevači jesmo solisti, ali iza nas stoji mnogo ljudi kojima dugujemo zahvalnost za pomoć u kreiranju onoga što publika vidi na sceni.
Pevati Normu u Narodnom u Beogradu bilo je jedno od mojih najlepših iskustava na sceni. Naišla sam na veliko poverenje direktora opere Nikole Mijailovića koji mi je ponudio da debitujem u tako jednoj velikoj, veoma zahtevnoj ulozi. Pevala sam sa velikim uspehom i nadam se da će biti još puno prilika da je pevam i da istražujem karakter ove vokalno, ali i glumački veoma zahtevne uloge. Nekako osećam da je to baš moja uloga.“
U Novom Sadu učestvujete i rado se odazivate na pozive koje promovišu kulturu grada. Jedan od tekućih projekata jeste i radionica za najmlađe? Možete li nam nešto više reći o tome?
„Radionica za decu predškolskog uzrasta i nižih razreda nastala je u saradnji sa KS Svilara i Violetom Đerković i Marijanom Šarkić, a uz veliku podršku Austrijskog kulturnog foruma. Zadatak radionice je da upoznamo decu sa osnovnim pojmovima u operi, da čuju operski glas izbliza, da nauce kako nastaje opersko delo, a kako predstava, da postanu nova mlada publika, ljubitelji opere. U sklopu radionica deci priredjujem mini koncert operskih arija. Oduševljena sam sa kakvom radosti i osmehom primaju sve ono što im pričam i pevam, divni su drugari i publika.“
Na koje svoje nastupe ste najponosniji?
„Ponosna sam na nekoliko svojih nastupa. Prvi koji bi izdvojila je moj prvi nastup kao Leonora u Verdijevom Trubaduru u Gracu. Tada sam još bila član operskog studija i uskočila sam u predstavu bez proba. To je bio moj debi, a doživela sam neverovatan uspeh te večeri. Za ovaj nastup dobila sam nagradu austrijskog muzičkog teatra u kategoriji najperspektivnije mlade umetnice.
Ponosna sam na prvu nagradu i nagradu publike na takmičenju Eva Marton u Budimpešti i na moju prvu Normu u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Ponosna sam na Gran Pri Maria Kalas koji sam osvojila 2017. u Atini.“
Kakvi su Vam dalji planovi u karijeri?
„U narednom periodu očekuje me nekoliko koncerata, prvi na festivalu SOMUS u Somboru, a potom i koncert u Novom Sadu. Trenutno spremam jednu novu ulogu sa kojom treba da debitujem u renomiranoj operskoj kući u Italiji, ali još uvek ne smem da otkrivam puno detalja.
Nadam se da će kulturni život uskoro zaživeti kao pre jer još uvek se osećaju posledice pandemije u kulturi.“
Autor: Maja Bulović
Međunarodni festival proze – „Prozefest“ od 19. do 23. septembra
Preuzmite android aplikaciju.
