У САД су одржани међуизбори за Конгрес и Сенат, а истовремено су у многим савезним државама организовани и референдуми на којима су се грађани изјашњавали о питањима попут забране абортуса, легализације марихуане и укидања ропства.
Пажњу јавности је привукла одлука већине бирача у Луизијани да спорни део устава о присилном раду затвореника остане на снази.
Ропство је, током гласања на међуизборима у САД, званично укинуто у Алабами, Вермонту, Орегону и Тенесију, док гласачи у Луизијани нису одобрили да се стари закон повуче.
Усвојени амандмани се у највећој мери односе на промену или укидање делова устава због начина на који су написани, јер су могли да буду тумачени на више начина.
Примера ради, упркос томе што је Вермонт био прва америчка савезна држава која је укинула ропство 1777. године, у уставу те државе се наводи да ниједна пунолетна особа не сме да буде слуга или роб другима, осим уколико није сама пристала на то или уколико је на то обавеже закон због наплате дугова или плаћања одштете, казни или других трошкова. Изгласавањем амандмана тај текст се уклања.
У Алабами је текст устава државе измењен и сада гласи: „Ниједан облик ропства неће постојати у овој држави и неће бити било каквог принудног служења“.
Бирачи у Орегону су изгласали амандман којим ће бити уклоњени сви изрази којима се прави изузетак од ропства, док су, чини се, најдиректнији били у Тенесију – амандманом ће ропство бити „заувек забрањено“.
Зашто је Луизијана против укидања ропства
Питање које је постављено бирачима у Луизијани, а који су се већински изјаснили против, било је: „Подржавате ли забрану употребе принудног служења, осим када се примењује на законито спровођење кривичног закона“.
Разлог због којег је, како наводи Би-Би-Си, шест од десет бирача у Луизијани гласало против изгласавања амандмана, јесте промена става оних који су у почетку подржавали идеју укидања ропства.
Предлагачи су, због процене да би питање могло да се тумачи на више начина, одустали од подршке и позвали бираче да се изјасне против.
Један од предлагача, Едмонд Џордан, који се залагао за усвајање, како је рекао, схватио је да би нова мера могла ненамерно да допусти још већу распрострањеност ропства, што је у супротности са идејом иницијативе, којом је предвиђено да се забрани злостављање затвореника.
Надају се и да ће у будућности успети да измене и 13. амандман Устава САД из 1865. којим је ропство укинуто, али је и тамо остало двоструко тумачење.
Сједињене Државе имају највећи број становника у затвору на свету – више од два милиона, а према истраживањима 40 одсто њих су Афро-Американци.
Око 800.000 затвореника током одслужења казне ради за врло ниску зараду или без накнаде, преноси Би-Би-Си. На њихов рад се ослањају поједине привредне гране у великом броју држава, због чега се досад избегавало укидање застарелих прописа који се могу двосмислено тумачити.
Гласало се и о заштити права на абортус и легализацији марихуане
Грађани САД су гласали и о другим питањима у савезним државама у којима живе. У медијима је највише било пропраћено гласање на референдумима о уставом заштићено право на абортус.
У Мичигену је за гласало 55,6 одсто бирача, док је против било 44,4 процената. Гласање у тој држави је, према закону донетом 1931. године, забрањено обављање абортуса, а овим референдумом, право на абортус биће законом заштићено.
И у Калифорнији је, уз доста убедљивију већину, изгласано уставом заштићено право на абортус. За је гласало 65,2 одсто, док је против било 34,8 процената бирача. Право на абортус убедљиво је, са 76 одсто гласова за, изгласано и у Вермонту.
О истом питању гласало се и у Кентакију, али грађани те савезне државе нису подржали да право на абортус буде заштићено уставом.
У Арканзасу, Мериленду, Мисурију, Северној и Јужној Дакоти одржани су референдуми о легализацији марихуане у рекреативне сврхе.
Легализација је изгласана у Мисурију – за је гласало 53,1 одсто бирача. У Мериленду је већина била још убедљивија. За легализацију гласало је 65 одсто грађана.
Против легализације гласали су бирачи у Арканзасу и Северној и Јужној Дакоти.
Преузмите андроид апликацију.
