Ове године у Србији се очекује за 20,8 одсто већа производња пшенице у односу на прошлу годину, док ће производња малина бити мања за 15 процената, као и вишања за 11,9 одсто, објавио је Републички завод за статистику (РЗС).

Процене на основу стања усева на дан 23. маја показују да ће укупна производња пшенице са жетвене површине од 682.246 хектара бити 3.755.304 тоне, а принос по хектару око 5,5 тона.
Производња малине, према статистичким подацима, у овој години биће 98.674 тоне, а просечан принос по хектару 5,2 тоне, док ће бити произведено 144.849 тона вишања, са приносом по хектару од 7,4 тоне.
У поређењу са претходном годином, према стању на дан процене, у пролећној сетви 2023. засејано је више шећерне репе за 20 одсто, а мање кукуруза и то за 1,5 процената, сунцокрета за 4,3 одсто и соје за 10,3.
Истовремено, Драшко Живковић, председник Удружења пољопривредника „Стиг и Млава”, изјавио је да би жетва пшенице у Србији могла да почне после 10. јула ако је киша не одложи.
Додао је и да је у току жетва, али раних сорти пшенице и на мањим парцелама.
Преузмите андроид апликацију.