Жале се на строге прописе и све мању разлику у ценама еко и конвенционалне хране.
Према подацима Европског завода за статистику Евростат површине под еколошком пољопривредом су наставиле да расту.
У 2020. било је 14,7 милиона хектара, а у 2021. години 15,9 милиона, што је око 9,9 одсто укупне пољопривредне површине у Европској унији.
Између 2012. и 2021. године површине које се користе за органску или еко пољопривреду повећале су се у готово свим земљама ЕУ. Највеће повећање од скоро четири пута имале су Португалија, 283 посто, и Хрватска, 282 одсто, пише „Агроклуб”. То је највећа стопа раста унутар Уније. Брз раст остварила је и Француска, од 169, Мађарска 125 и Румунија 101 проценат.
Највећи удели органских у укупним пољопривредним површинама били су у Аустрији (26%), Естонији (23%) и Шведској (20%). Међутим, шест чланица имало је мали проценат таквих површина, испод пет одсто 2021. Малта најмање, и то свега 0,6 одсто, а Бугарска 1,7.
Ипак, најновији подаци за 2022. показују и одређена одступања. Тако је у Аустрији, која предњачи у органским површинама, 1.450 органских пољопривредника одустало од производње, због раста трошкова и ниских прихода.
Неки од њих враћају се на конвенционални узгој како би уштедели новац, а свега 9,9 одсто пољопривредника било је заинтересовано да пређе на еколошки узгој, док је раније тај проценат био 20 одсто на годишњем нивоу.
У кровној организацији за органску пољопривреду рекли су и да разлог за овакав тренд треба тражити и у строжем законодавству, али и све мањој разлици у цени између органских и конвенционалних производа.
Преузмите андроид апликацију.
