Žale se na stroge propise i sve manju razliku u cenama eko i konvencionalne hrane.
Prema podacima Evropskog zavoda za statistiku Evrostat površine pod ekološkom poljoprivredom su nastavile da rastu.
U 2020. bilo je 14,7 miliona hektara, a u 2021. godini 15,9 miliona, što je oko 9,9 odsto ukupne poljoprivredne površine u Evropskoj uniji.
Između 2012. i 2021. godine površine koje se koriste za organsku ili eko poljoprivredu povećale su se u gotovo svim zemljama EU. Najveće povećanje od skoro četiri puta imale su Portugalija, 283 posto, i Hrvatska, 282 odsto, piše „Agroklub”. To je najveća stopa rasta unutar Unije. Brz rast ostvarila je i Francuska, od 169, Mađarska 125 i Rumunija 101 procenat.
Najveći udeli organskih u ukupnim poljoprivrednim površinama bili su u Austriji (26%), Estoniji (23%) i Švedskoj (20%). Međutim, šest članica imalo je mali procenat takvih površina, ispod pet odsto 2021. Malta najmanje, i to svega 0,6 odsto, a Bugarska 1,7.
Ipak, najnoviji podaci za 2022. pokazuju i određena odstupanja. Tako je u Austriji, koja prednjači u organskim površinama, 1.450 organskih poljoprivrednika odustalo od proizvodnje, zbog rasta troškova i niskih prihoda.
Neki od njih vraćaju se na konvencionalni uzgoj kako bi uštedeli novac, a svega 9,9 odsto poljoprivrednika bilo je zainteresovano da pređe na ekološki uzgoj, dok je ranije taj procenat bio 20 odsto na godišnjem nivou.
U krovnoj organizaciji za organsku poljoprivredu rekli su i da razlog za ovakav trend treba tražiti i u strožem zakonodavstvu, ali i sve manjoj razlici u ceni između organskih i konvencionalnih proizvoda.
Preuzmite android aplikaciju.
