Захваљујући Регионалном пројекту названом “Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану”, сакупљање стакла организовано је у Београду, Нишу, Крагујевцу, Сомбору и Варварину, као и у градовима у Босни и Херцеговини и Северној Македонији.
Однедавно је и Нови Сад добио 50 рециклажних контејнера за стакену амбалажу у оквиру тог пројекта који код нас заједнички реализују Немачка организација за међународну сарадњу „GIZ“, „Naled“ и Секопак.
Стакло је сировина која се може потпуно рециклирати. Иако се бесконачно може враћати у процес рециклаже, стакло је материјал који се на депонијама тешко и дуго разграђује и због тога оставља последице по животну средину.
Имајући у виду да се годишње, у свету, баци близу 100 милијарди стаклених флаша, а произведе око 500 милиона, готово да није потребно говорити о значају рециклаже.
Проблем са одлагањем стакла у Србији је тај што је број рециклажних контејнера мали и грађани, као и кафићи, ресторани, кафане немају навику да стакло одвоје од остатка отпада па велике количине стаклене амбалаже заврши на депонијама.
Циљ Регионалног пројекта “Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану” јесте да се прикупљене количине стакла повећају за најмање 20 одсто. У пет градова у Србији, у којима је организовано сакупљање стакла у оквиру ГИЗ-овог пројекта, грађани су добро реаговали и стално се повећава проценат сакупљане стаклене амбалаже.
Према речима Данијеле Јанков из новосадске “Чистоће” први утисци након постављања рециклажних звона за стаклену амбалажу су задовољавајући.
Звона за рециклажу стакла постављена су у Новом Саду на 50 локација одређених на основу података добијених у акцији сакупљања стаклене амбалаже. До краја године и у другим деловима града
Та акција, организована у сарадњи са Секопаком 2018. године, показала је где су грађани најрасположенији за одлагање стаклене амбалаже.
Други параметар је био број локала како би се омогућило што већем броју угоститеља да одлажу стаклену амбалажу, каже Данијела Јанков. Она додаје да су грађани уз рачун Информатике добили флајер са упутствима које стакло могу одлагати у постављена звона а које не.
„Поклопци и ломљено стакло нису пожељни“ додала је она.
Постављање контејнера за сакупљање стаклене амбалаже први је корак ка увођењу примарне сепарације, као и корак ка чистијем Новом Саду.
Из предузећа „GIZ“ су најавили да ће до краја године проширити пројекат и поставити звона и у остале делове града и приградска насеља, каже Јанков.
Учесталост сакупљања стакла, код нас је и даље релативно мала и ово је прилика да достигнемо европске стандарде. И зато је важно да се грађани укључе у акцију и покажу одговорност према животној средини.
Кроз поступак сакупљања и рециклирања стакла, може се значајно умањити и потреба за производњом нове стаклене амбалаже.
Главне предности рециклаже стакла су уштеда енергије до 25%. Рециклажом једне стаклене флаше уштеди се довољно енергије да једна сијалица од 100 вати може да светли пуна 4 сата.
Рециклажом једне тоне стакла уштеди се 30 тона нафте, минимално се загађује ваздух, смањује се количина природних сировина за производњу стакла, као и количина отпада на депонијама.
Преузмите андроид апликацију.
