Немачка економија је забележила пад од 0,2 одсто на крају прошле године, саопштио је данас немачки Завод за статистику, пренео је Блумберг.
Америчка агенција наводи да је то лошији резултат од очекиваног и да је нагли раст инфлације оптеретио потрошњу немачких домаћинстава, као и да се, имајући у виду растуће рачуне за енергију, рецесија чини све изгледнијом.
Бројке које је објавио немачки Завод у супротности су са проценом изнетом раније овог месеца наводи Блумберг и додаје да то, такође, значи да би економска контракција до марта и даље могла бити узрок рецесије у највећој економији Еврозоне.
Неколико показатеља последњих недеља указује на растуће поверење у Немачку након благе зиме и добро снабдевених складишта природног гаса, што је елиминисало ризик од несташица током периода грејања.
Велепродајне цене робе, после периода рекордног раста, почеле су да падају, што је улило наду да ће се инфлација смањити раније него што се очекивало.
Међутим, потражња је мања, а тај тренд је уочен и у Шведској, чија је економија неочекивано на нижем нивоу у четвртом кварталу, додаје Блумберг.
Како наводи америчка агенција, Белгија је успела да оствари раст од 0,1 одсто, а Летонија чак за 0,3 одсто, док економско поверење у Еврозони наставља да расте у јануару, попевши се на највиши ниво од јуна.
Ипак, у немачком производном сектору поруџбине падају, упркос великим залихама и попуштању „уских грла” у ланцу снабдевања.
Влада у Берлину прошле недеље прогнозирала је раст од 0,2 одсто за 2023. годину, у поређењу са ранијим предвиђањем смањења за 0,4 одсто.
Министар економије Роберт Хабек ипак упозорава на могућу рецесију, јер, како је рекао, криза коју је Русија изазвала инвазијом на Украјину није завршена.
Изгледи су и даље неизвесни, јер би инфлација могла да потраје, подстакнута растућим захтевима за вишим зарадама.
Радници поште су ступили у штрајк тражећи повећање плата од 15 одсто, док запослени у јавном сектору траже двоцифрену повишицу.
Европска централна банка (ЕЦБ) је одлучна да се рестриктивном монетарном политиком ухвати у коштац са порастом цена.
Планирано је подизање каматних стопа ове недеље за још 50 базних поена, што је још једна од мера у склопу агресивне политике пооштравања, први пут виђене у историји ЕЦБ. Пун утицај тих мера тек треба да се осети.
Преузмите андроид апликацију.
