U mnogim zemljama ispijanje alkohola je tradicija, bilo da je u pitanju čaša vina ili bezalkoholno piće uz ručak, aperitiv pre večere, pivo na Oktoberfestu, čaša vina na Grožđebalu, rakija sa mezom, alkohol je deo kulture širom sveta, ali i kuhinje , muziku ili kostim.
Potrošnja alkohola u svakoj zemlji uveliko varira i na nju utiču zakoni, kultura i druge karakteristike svake zemlje. Svetska zdravstvena organizacija je zabeležila potrošnju alkohola u svakoj zemlji u litrima čistog alkohola za pivo, vino, žestoka pića i druga alkoholna pića. Zabeležena je prosečna potrošnja za osobe starije od 15 godina.
Svetska prosečna potrošnja iznosila je 6,18 litara, sa izuzetno visokom koncentracijom većih potrošača u Evropi.
Da bi se objasnile razlike u sadržaju alkohola u različitim pićima (npr. vino ili pivo), vrednosti su izražene u litrima čistog alkohola godišnje.
Evo prvih 10 zemalja sa najvećom potrošnjom alkohola (u litrima čistog alkohola po glavi stanovnika):
- Češka – 26.14
- Letonija – 19.13
- Moldavija – 12.85
- Nemačka – 12,79
- Litvanija – 12,78
- Irska – 12,75
- Španija – 12,67
- Uganda – 12.48
- Bugarska – 12.46
- Luksemburg – 12.45
Može se sa sigurnošću reći da evropske zemlje tradicionalno imaju veću količinu konzumiranog alkohola po osobi. U većini zemalja muškarci piju u proseku najmanje tri puta više alkohola od žena. Na primer, prosek u Češkoj je 14,6 litara, ali prosek po polu je 6,9 litara za žene i 22 litara za muškarce (što su globalni maksimumi). U nekim zemljama, disparitet je još veći. U Turkmenistanu, na primer, muškarci piju 5,26 litara godišnje, više od pet puta više od žena (1,03 litara godišnje).
Druge brojke otkrivaju da Severna Afrika i Bliski istok pokazuju relativno nizak nivo alkohola.
Ovako izgleda prvih 10 zemalja sa najnižom potrošnjom alkohola:
- Somalija, Bangladeš, Kuvajt, Mauritanija, Saudijska Arabija – 0,00
- Avganistan – 0,013
- Libija – 0,027
- Jemen – 0,034
- Egipat – 0,14
- Sirija- 0,19
- Butan – 0,21
- Indonezija – 0,22
- Pakistan – 0,31
- Džibuti – 0,36
U raznim zemljama širom sveta alkohol ima različito značenje i položaj u društvu. Alkohol je regulisan zakonima koji određuju minimalno starosno doba za piće (najčešće 18 ili 21 godinu, ali varira u zavisnosti od zemlje), ograničavaju otvoreno nošenje alkohola na javnim mestima, zahtevaju dozvole za alkohol za restorane i prodavnice i zabranjuju vožnju pod dejstvom alkohola.
Preuzmite android aplikaciju.