Javni prevoz umesto privatnih automobila. Mnogi stručnjaci i političari godinama se zalažu za takvu evoluciju kako bi zaštitili životnu sredinu i usporili klimatske promene.
Nemačke vlasti zato iz državne kase subvencionišu jeftin gradski i međugradski prevoz za jun, jul i avgust. Za samo devet evra mesečno svako može da koristi javni prevoz i regionalne vozove širom zemlje. Ideja je da se građanima uštedi nekoliko evra, ali i da se motivišu da i dalje preferiraju javni prevoz.
Koje su šanse da eksperiment bude uspešan?
U nekim evropskim zemljama su već otišli dalje, pa bi njihovi primeri mogli da odgovore:
Luksemburg
Luksemburg je prva zemlja na svetu koja je učinila mobilnost besplatnom“, stoji na sajtu vlade Velikog vojvode. Od marta 2020. tamo se više ne plaćaju karte za javni prevoz, vožnja je besplatna i za pridošlice i za turiste. Nije ni čudo, jer Luksemburg (sa 45 odsto) drži svetski rekord po udelu radne snage koja živi preko granice, uglavnom u Nemačkoj i Francuskoj. Ministar saobraćaja Fransoa Bauš kaže da bi njegova zemlja trebalo da bude „laboratorija za mobilnost“ i hvali besplatan transport kao važnu socijalnu meru. Inače, u poslednje dve decenije stanovništvo Luksemburga je povećano za 40 odsto. Međutim, od uvođenja besplatnog prevoza nema pouzdane statistike Ministarstva saobraćaja, jer su pandemija i blokada ionako poremetili saobraćaj.
Malta
Još jedna mala evropska zemlja koja će uvesti javni prevoz 100% plaćen iz budžeta trebalo bi da bude Malta, gde je ta mera najavljena za 1. oktobar ove godine. Ovo nije odlučeno zbog nedostatka goriva ili rata u Ukrajini, već je planirano u budžetu prošle godine. Cilj je da se smanji zavisnost građana od automobila, kaže Bertran Borg, novinar Tajmsa Malte. Još se ne zna tačno koliko će selidba koštati Maltu, ali se zna da će građani morati da se prijave za posebnu kartu, pa tek onda mogu da se voze besplatno. Turisti mogu da urade isto – ali to moraju da urade pre nego što stignu na ostrvo.
Belgija
Grad Haselt na zapadu Belgije prilično je poznat među saobraćajnim stručnjacima širom sveta, jer je još 1997. godine uveo besplatan javni prevoz. Međutim, to je trajalo do 2013. godine, a onda su zaključili da gradski budžet to dugoročno ne može sebi da priušti.
Talin (Estonija)
U 2013. su se upustili u isti poduhvat u glavnom gradu Estonije Talinu od razloga je bio i to što mnogi građani, osiromašeni tokom finansijske krize, više nisu mogli da priušte karte. Međutim, da bi „pokrili” ove troškove, morali su da uvedu dodatne poreze u Talinu. Javni prevoz je besplatan i van Talina, odnosno u većini gradova i opština u Estoniji.
Denkerk (Francuska)
U priobalnom gradu Denkerku, na krajnjem severu Francuske, slične mere su navodno dovele do smanjenja broja automobila. Besplatan prevoz počeo je 2018. godine, a nekoliko meseci kasnije građani su intervjuisani za potrebe jedne studije. 50% njih je reklo da koristi autobus češće nego ranije, oko pet odsto je čak tvrdilo da je prodalo automobil ili odustalo od kupovine.
Danska
Tokom protekla dva leta, danske vlasti su – iz pragmatičnih, ekonomskih razloga – uvele besplatne trajekte i čamce do danskih ostrva. Jer, trebalo je na svaki način podržati turizam koji je propao tokom pandemije. Svi oni bez automobila mogli su da se voze besplatno – ko je hteo da ide svojim kolima na trajekt morao je to da plati. Danas više nema besplatnih vožnji, iako je Danska zadržala znatno niže cene karata u javnom prevozu.
Preuzmite android aplikaciju.
