Krivotvorena roba koja se svake godine nađe na tržištu Evropske unije čini gotovo sedam posto ukupnog uvoza u vrednosti od 121 milijardu evra.
Piratski proizvodi štete malim i srednjim preduzećima, koja su kičma evropske privrede, i predstavljaju rizik za potrošače.
Evropska kancelarija za intelektualno vlasništvo (EUIPO) pokrenula je kampanju kako bi podigla svest o lažnim proizvodima koji se prodaju putem interneta.
Pandemija virusa korona dovela je do povećanja onlajn kupovina i pristup digitalnom sadržaju, ali i dovela do novih saznanja o rizicima i štetama koje predstavlja kršenje prava intelektualnog vlasništva u Evropi, piše Jutarnji list.
Istraživanje EUIPO-a pokazalo je da je gotovo svaki deseti Evropljanin bio najmanje jednom žrtva kupovine krivotvorenog proizvoda.
Najviše prevarenih potrošača je u istočnoj Evropi
Najviše prevarenih potrošača je u istočnoj Evropi – 19 posto Bugara, 16 posto Rumuna i 15 posto Mađara izjavilo je da su na prevaru kupili „lažnjak“. To je takođe izjavilo i sedam posto Hrvata, tri posto Danaca i dva odsto Šveđana.
Podaci Evrostata pokazuju da je od 89 posto građana Unije koji koriste internet čak 72 odsto njih najmanje jedanput kupilo nešto prošle godine putem interneta, a trećina je izjavila da nisu bili sigurni da li je proizvod koji kupuju originalan.
Mala i srednja preduzeća trpe najveću štetu
Osim što predstavljaju zdravstvene i sigurnosne rizike za potrošače, falsifikovani proizvodi često uzrokuju finansijske gubitke za mala i srednja preduzeća.
Svako četvrto MSP u Evropi tvrdi da je pretrpelo štetu zbog povrede prava intelektualnog vlasništva, a u Hrvatskoj je isto izjavilo 21,7 posto.
Preduzeća koja poseduju prava intelektualne svojine kao što su žigovi i patenti prijavila su gubitak prometa (33%), štetu za njihov ugled (27%) i gubitak konkurentnosti (15%) zbog povrede njihovih prava.
„Ovo je dugotrajan problem, često povezan s drugim vrstama ilegalnih aktivnosti, koji zahteva hitnu, snažnu, koordiniranu akciju i nedavno je ponovo uvršćen kao jedan od 10 glavnih prioriteta EU u borbi protiv organiziranog kriminala“, izjavio je izvršni direktor EUIPO-a Kristijan Aršambo.
Program „Osnažene ideje za biznis“
U cilju podizanja svesti o vrednosti intelektualne svojine i podrške MSP-ovima da iskoriste konkurentnost na tržištu, EUIPO je pokrenuo program „Osnažene ideje za biznis“ s fondom od 20 miliona evra. Tom inicijativom se subvencionišu usluge ocenjivanja intelektualne svojine i troškovi prijava žigova i dizajna u iznosu od 50 posto na nacionalnom i regionalnom nivou ili na nivou EU.
