У Грачаници обележено 27 година од почетка НАТО агресије на СР Југославију

Венце на спомен-обележје у дворишту Дома културе у Грачаници положили су представници Канцеларије за Косово и Метохију, Косовског управног округа, Привременог органа града Приштине, као и председник општине Грачаница.

Помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Милош Терзић, рекао је да ће се овај датум увек обележавати као подсећање на страдање српског народа и државе.

Данас смо се окупили овде у Грачаници и увек ћемо се окупљати на данашњи дан да обележимо почетак злочиначке НАТО агресије на наш народ и нашу државу те 1999. године. Сви народи, све државе и све нације света су спустиле главу пред агресором који је рушио и газио Повељу УН, једино Срби нису, истакао је Терзић.

Навео је да Српска православна црква и држава деле судбину са својим народом на Косову и Метохији и да су сви капацитети усмерени на останак и опстанак.

Хоћу да знате да и руководство и Влада, председник и српски свет у целини апсолутно ће наставити да у пуном капацитету пружају сву институционалну и материјалну подршку зарад вашег останка и опстанка на овим просторима. Наставићемо ту борбу и у наредном периоду као што смо је водили и до сада, казао је он.

Терзић је навео да је у времену сложених геополитичких околности за Србе најважније да буду мудри, да чувају мир и стабилност и да јачају државу.

И да на тај начин сви ми дамо допринос да српска држава буде и економски и у сваком другом смислу снажнија, јер једино на тај начин ћемо успети, слогом и јединством да одвратимо све оне који би можда помислили да могу да нам приреде све оно што нам је злочиначки НАТО савез приредио као држави те 1999. године, рекао је Терзић.

Начелник Косовског управног округа Срђан Поповић, истакао је да је 24. март остао симбол страдања и дуготрајних последица.

На данашњи дан, тачно пре 27 гдина почело је бомбардовање које је променило наше животе, дан који је заувек остао урезан у нашем сећању као почетак страдања, неизвесности и бола. Тешко је говорити на овај дан када се сећамо свега што се десило, сваког изгубљеног живота, снова који су угашени и сада када направимо ретроспективу и пролетимо кроз свих ових 27 година од бомбардовања, можемо видети да смо свих ових година константно осећали мирис барута ‘милосрдног анђела’, навео је Поповић.

Додао је да су Срби после потписивања Кумановског споразума и званичног окончања сукоба, постали корисници “чудеснога мира”, који се са крила “милосрдног анђела” пренео на крила западног мировног контигента.

Сви су веровали да се агонија страха, збегова, скривања по подрумима, страдања цивила, уништавања градова и болница завршила и да ћемо коначно мало одахнути од стрепње и страха. Међутим, кратко је трајао предах. У том потписаном мировном споразуму осећао се у ваздуху немир и исчекивање а десио се најгоди могући сценарио по наш народ. Срби су нестајали из свих градова на овим просторима, десили су се многи злочини, Ливадица, деца у Гораждевцу, Старо Грацко, 17. март и још многи други злочини. Срби су опстали, нажалост, само у енклавама, истакао је Поповић.

Поповић је рекао да нико није смео да на такав начин решава проблеме на Косову и Метохији и да непромишљеном одлуком и бомбардовањем још више закомпликује односе између Срба и Албанаца.

Данас, 2026. године, као резултат агресивних политика и бомбардовања имамо ситуацију где је једна страна добила све, а друга остала да се бори за биолошки опстанак и то све под присуством најдемократскијих земаља које пропагирају универзалне законе о поштовању људских права и права на живот. Данас мислим да смо сви увидели да је сваки дијалог, ма колико трајао, и спремност и разумевање бољи од било каквог насиља или испаљеног метка, рекао је Поповић.

Директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић истакао је да је грубо кршење међународног права 1999. године отворило својеврсну Пандорину кутију.

Марковић је подсетио да су током агресије коришћена и недозвољена средства попут бомби са осиромашиним уранијумом и касетне авиобомбе, које су забрањене и Женевском конвенцијом.

Не постоји град ни варош на Косову и Метохији који није у више наврата погођен овим разорним оружјима. Почевши од Приштине, Призрена, оближње Кишнице, Липљана, Старог Грацког, Обилића, Штимља, Косовске Митровице, Ораховца, Качаника, Подујева, Урошевца, Суве Реке, па до Пећи, Истока, Ђаковице и Дечана, навео је Марковић.

Истакао је да нема места које је прошло без жртава, а да међу свим невиним жртвама највише боли страдање деце.

“Међутим, најгори део представља оно што је уследило након окончања НАТО бомбардовања, а то су последице које се осећају и данас”, казао је Марковић.

Агресија НАТО-а на СР Југославију почела је 24. марта 1999. године, без одобрења Савета безбедности УН.

Навршава се 27 година од почетка НАТО агресије на СР Југославију