Oko 40 miliona ljudi u Evropskoj uniji, odnosno 15 odsto radno sposobnog stanovništva, suočava se sa „prazničnim siromaštvom“, jer ne mogu sebi da priušte čak ni nedelju dana odmora, pokazuje studija Evropske konfederacije sindikata (EKS).
„Previše ljudi više ne vidi prednosti moćne evropske ekonomije u svom svakodnevnom životu“ rekla je generalna sekretarka Ester Linč, u saopštenju koje prenosi Savez samostalnih sindikata Srbije.
Istraživanje je sabralo podatke o prihodu i životnom standardu Evropske unije za ljude starosti od 18 do 64 godine u 2021. i 2022. i istraživalo njihovu sposobnost da priušte jednonedeljni godišnji odmor daleko od kuće kao merilo koliko su ekonomski opterećeni.
Tokom dve godine o kojima je reč, kada je pandemija kovida 19 još bila velika, radnici u EU su se borili da priušte odmor. Neke zemlje su bile u gorem položaju od drugih, pri čemu je Italija imala najveći broj radnika koji nisu mogli da plate odmor (više od šest miliona), dok su Rumunija (36 odsto) i Kipar (25 odsto) imali najveći udeo radnika u poređenju sa njihovom populacijom.
EKS je navela i da su između 2021. i 2022. Irska i Francuska zabeležile najznačajniji skok u broju ljudi koji nisu u mogućnosti da priušte odmor.
„Odmor nije luksuz. Odsustvo sa porodicom ključno je za zaštitu fizičkog i mentalnog zdravlja radnika, kao i za pružanje dragocenih iskustava deci“ rekla je Linč.
Kada je reč o Srbiji, dosadašnja praksa je recimo pokazala da veliki broj zaposlenih ne koristi prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od 10 radnih dana, nego u zavisnosti od njihovih i potreba posla to bude i kraće od obaveznih 10 dana, najčešće pet, ali i manje. Zaposleni često žele drugačiji raspored odmora, a zbog postojećeg zakonskog okvira, poslodavci nisu u mogućnosti da im izađu u susret. To je nešto što i inspekcija zamera poslodavcima prilikom inspekcijskog nadzora. Zbog ovih razloga NALED je u svojoj „Sivoj knjizi 15″ predložio državi da se izmeni stav 2 člana 73 Zakona o radu. Važeća zakonska formulacija ovog stava glasi da „ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.“
Predlog NALED-a je da se u stavu 2 izmeni obaveza da zaposleni koristi prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od dve nedelje neprekidno, već da jedan deo odmora bude u trajanju od dve sedmice, ali ne nužno u kontinuitetu.
Preuzmite android aplikaciju.
