U Danskoj se danas održavaju parlamentarni izbori, na kojima, prema očekivanjima, ni levi, ni desni centar neće osvojiti većinu od 90 mesta u Folketingu – skupštini koja broji 179 mesta.
Neke nove stranke se nadaju ulasku u parlament, dok druge vide da im podrška opada, javlja AP, ocenjujući da bi bivši danski premijer Lars Loke Rasmusen, koji je napustio svoju stranku da bi ove godine oformio novu, mogao da bude ključna figura izbora, jer bi njegovi glasovi mogli da budu neophodni za formiranje nove vlade.
Kada je najavljivala izbore u oktobru, sedam meseci pre kraja svog četvorogodišnjeg mandata, premijerka Mete Frederiksen je rekla da želi široku vladu sa strankama sa obe strane političkog centra.
Ona je naglasila da Danska, kao ostatak Evrope, prolazi kroz teška vremena i da poslanici moraju da budu zajedno.
Izjava je data u trenutku kada je saveznik njene manjinske, jednopartijske socijaldemokratske vlade, zapretio da će srušiti Frederiksenovu glasanjem o poverenju.
Socijalno liberalna stranka levog centra kritikovala je njenu vladu u vezi sa odlukom iz 2020. da eliminiše celokupnu populaciju kuna u Danskoj na vrhuncu pandemije korona virusa, donetu kako bi se zaštitili ljudi od mutacije virusa.
Eliminacija kuna je dovela do ostavke jednog ministra, a Frederiksenova je bila suočena sa ultimatumom – da budu održani novi izbori ili da bude suočena sa glasanjem o poverenju. Više od četiri miliona birača sutra će birati između 14 partija.
Tokom kampanje su dominirale domaće teme, od smanjenja poreza i potrebe za zapošljavanjem više medicinskih sestara, do finansijske podrške Dancima usred inflacije i skoka cena energenata zbog rata u Ukrajini. Najmanje troje političara se bore za premijersko mesto.
Među njima su Frederiksenova, koja je vodila Dansku kroz pandemiju kovida 19 i udružila se sa opozicijom kako bi povećala izdatke za odbranu Danske nakon ruskog napada na Ukrajinu i dva opoziciona poslanika desnog centra – Jakob Eleman-Jensen, lider liberala i Soren Pape Poulsen, koji je na čelu konzervativaca.
Bivši lider liberala, Rasmusen, izgubio je od Frederiksenove 2019. i osnovao svoju novu centrističku stranku u junu.
Prema anketama, njegovi umereni bi mogli da dobiju čak 10 odsto glasova. On je nagovestio mogućnost da bude u koaliciji sa socijaldemokratama i da bude kandidat za premijera. Blok desnog centra uključuje populističke, antiimigrantske stranke.
Među njima su i Danske demokrate, koje je u junu osnovala bivša ministarka za imigraciju Inger Stojberg, koja je 2021. osuđena jer je 2016. godine naredila da se razdvoje parovi koji traže azil ako je jedan od partnera maloletan.
Odslužila je kaznu od 60 dana i sada ima pravo da se ponovo kandiduje.
Ankete pokazuju da bi njena stranka mogla dobiti oko sedam odsto podrške birača.
To bi moglo da ugrozi nekada moćnu populističku, antiimigracionu Dansku narodnu partiju, koja se poslednjih meseci raspada zbog unutrašnjih sporova i kreće se oko cenzusa od dva odsto potrebnih za ulazak u parlament, dok je 2015. godine osvojila 21,1 odsto glasova.
Socijalno-liberalna stranka, koja je uputila ultimatum Frederiksenovoj, mogla bi da pretrpi gubitak podrške, uglavnom zbog toga što birači nemaju poverenja u stranku, navodi AP.
Njena liderka Sofi Karsten Nilsen izjavila je da će stranka, na kraju krajeva, podržati Frederiksenovu za premijera, što je kasnije morala da objašnjava, dodaje američka agencija.
Preuzmite android aplikaciju.
