У Бугарској се данас одржавају трећи овогодишњи парламентарни избори, а бирачи ће гласати и за председника државе.
У Бугарској од априла влада политичка неизвесност када су избори окончали деценијску владавину премијера Бојка Борисова (62) и његове странке десног центра ГЕРБ после масовних прошлогодишњих протеста против корупције, наводи Ројтерс.
Последње анкете пред гласање показују да ГЕРБ има подршку око 24 одсто бирача, што значи да ће бити највећа странка у парламенту.
Међутим, мало је вероватно да ће успети да пронађе савезнике за стварање владајуће коалиције, кажу аналитичари.
Сматра се да нова центристичка партија која се залаже за „нулту корупцију“, а коју су основала два бивша привремена министра школована на Харварду, има највеће шансе да води разговоре о новој администрацији са још две анти-корупцијске фракције и социјалистима.
Партија названа „Настављамо промене“, изгледа да је изједначена са социјалистима за другу позицију, обе са подршком од око 15-16 одсто.
Политичке разлике и ривалство спречили су Борисове противнике, такозване странке промене, да формирају владајућу коалицију након априлских избора, а потом и после јулских избора.
Истраживања јавног мњења указују на још један неизвестан резултат који би могао да успори напоре да се земља избори са високим ценама енергије, скоком броја новозаражених ковидом-19 и широко распрострањеном корупцијом.
Данас ће бити одржани и избори за углавном церемонијалну функцију председника Бугарске.
Анкете показују да садашњи председник Румен Радев (58) има шансе да поново победи на изборима за други петогодишњи мандат, након вероватног другог круга заказаног за 21. новембра.
Још један неуспех у разбијању дуготрајног политичког ћорсокака и формирања функционалног кабинета у најсиромашнијој држави чланици Европске уније (ЕУ) такође би могао потенцијално да успори планове да Бугарска усвоји евро као валуту до 2024. године, оцењује Ројтерс.
Преузмите андроид апликацију.
