Почетна > Бизнис
Бизнис

У банкама се још не види смањење тражње

Захваљујући одговорној макроекономској политици, Србија кризу изазвану увођењем високих царина од стране САД дочекује спремније него многе друге земље, али да би се раст одржао приоритети су реформа радног законодавства и правосуђа, а нарочито дигитализација судова, поручено је на панел-дискусији „Макроекономски трендови у 2025”, у организацији Савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а.
Фото: PrtSc/Atlantic Grupa/YouTube

Зоран Даљевић, председник Савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а и директор „Атлантик групе” у Србији, рекао је да домаћа привреде с пажњом прати како ће се дешавања споља, али и на домаћем терену одразити на област грађевинарства, кредитну политику, цене сировина и потрошњу.

Истакао је да неизвесност погађа све субјекте у држави и да привреда очекује од нове владе убрзање у јачању економских токова и решавању проблема како би се почетна предност с којом је земља ушла у нове изазове и одржала.

Иако су пројекције раста за Србију у овој години смањење са 4,2 на 3,5 одсто, стални представник Међународног монетарног фонда (ММФ) у Србији Лев Ратновски нагласио је да је он и даље међу највећима у Европи.

Истиче да Србија има „амортизере” за евентуалне економске шокове – умерен ниво јавног дуга, низак јавни дефицит и висока издвајања за инфраструктурне пројекте – али да би се раст одржао, потребно је да се фискални дефицит одржи на зацртаних три одсто.

– Успоравање раста на тржиштима која су Србији важна, ЕУ пре свега, вероватно ће се одразити и овде. Трошкови радне снаге у Србији сада нису ниски. Зато је важно и преусмерити улагања у софистициране технологије како би се повећала продуктивност – каже Ратновски, и указује да је за инвеститоре и економски раст један од кључних фактора ефикасност и транспарентност правосуђа, која се може постићи дигитализацијом процедура и онлајн комуникацијом са судовима.

Као изазове истиче и раст зарада у јавном сектору, што је један од највећих фискалних ризика. Наводи да су потребна додатна улагања у сектор енергетике и ИТ.

Глобална потражња за природним гасом би могла да порасте за 50 одсто до 2030.

Преузмите андроид апликацију.