Novi zemljotresi zabeleženi su na teritoriji Srbije tokom dana. Ovoga puta treslo se na teritoriji Užica. Republički seizmološki zavod Srbije, zabeležio je potres od 1,7 stepeni Rihterove skale. Zemljotresi ovakvog intenziteta ne mogu izazvati oštećenja na objektima u epicentralnoj oblasti.
Republički seizmološki zavod u Beogradu ima listu automatski lociranih zemljotresa, kako ona izgleda.
Srbija nije trusno područje. Za zadnjih 100 godina smo imali deset zemljotresa preko 5 jedinica po Rihterovoj skali.
Najači zemljotres koji je bio blizu Beograda se desio u Lazarevcu, 1922. godine, pre 101 godine, i bio je 24. marta. Baš tačno kada je počelo proleće. Taj zemljotres je bio toliko jak da je Tašmajdan pukao na pola. Dakle, iako je bio u Lazarevcu, jako se osetio i u Beogradu.
Gledano globalno, najveći zabeleženi zemljotres u istoriji imao je 9,5 stepeni Rihtera i pogodio je Čile 1960. godine.
Prema arhivi Geološke službe SAD (USGS) prvi jači zemljotres registrovan na teritoriji Srbije je iz daleke 1456. godine i bio je jačine 10 stepeni po Merkalijevoj skali. Iste jačine su bili i naredni zemljotresi u Srbiji, registrovani u toj arhivi: 1739. godine, zatim već godinu dana kasnije, 1740. godine i 1755. godine.
Snaga zemljotresa izražava se u dve skale – Merkalijevoj i Rihterovoj. Druga skala smatra se preciznijom i u modrena vremena zemljotresi se po jačini klasifikuju po njoj. Međutim, kako objašnjavaju seizmolozi, to ne znači da sama jačina zemljotresa zabeležena po Rihterovoj skali utiče i na njegovu raznornost kada su u pitanju žrtve i materijalna šteta. Na razornost utiču i energija koja se oslobađa, vrsta pomeranja tla, dubina epicentra…
Najčešći standard za merenje zemljotresa je Rihterova skala nastala 1935. godine, a njen autor je Čarls F. Rihter, s Tehnološkog instituta u Kaliforniji. Rihterova skala se koristi za merenje magnitude zemljotresa – količine oslobođene energije. Ona se izračunava korišćenjem informacija koje sakuplja seizmograf.
Obim štete meri se Merkalijevom skalom. Merkalijeva očitavanja, koja se izražavaju rimskim ciframa, zasnivaju se uglavnom na subjektivne interpretacije. Zemljotres niskog intenziteta, onaj koji samo pojedini ljudi osete kao vibraciju i ne izaziva značajna oštećenja, rangira se kao II. Najviši stepen – XII – odnosi se na zemljotrese koji uzrokuju uništenje zgrada, pucanje tla i druge prirodne katastrofe, poput klizišta ili cunamija.
Kada se sve “tresla” Srbija
Dva zemljotresa bila su intenziteta 5,9 stepeni po Rihteru 1927. godine u Gornjem Milanovcu i 1980. godine na Kopaoniku. Dok u zemljotresu koji se dogodio na Kopaoniku 18. maja 1980. godine nije bilo poginulih, povređeno je 30 ljudi, na Rudniku, odnosno u Gornjem Milanovcu je, prema zvaničnim podacima, 15. maja 1927. godine život izgubilo 7 osoba, a 8 je povređeno. Oštećene su mnogobrojne kuće.
Od onih koji su se dogodili u skorijoj prošlosti, izdvajaju se zemljotresi iz 1998. godine, kada se tresao mionički okrug i onaj iz 2010. godine, koji je pogodio Kraljevo.
Zemljotres na području Mionice, jačine 5,7 stepeni Rihterove skale dogodio se 30. septembra 1998. godine, dvadesetak minuta posle ponoći. Epicentar je bio u mioničkim selima, u vencu planina Maljen i Suvobor. Snažno podrhtavanje tla oštetilo je više od 10.000 objekata u šest opština Kolubarskog okruga – Valjevu, Lajkovcu, Mionici, Osečini, Ubu i Ljigu. ušilačka elementarna nepogoda, pored prvog udara imala je produženo dejstvo sa 57 jakih potresa i preko 300 slabijih potresa.
Zemljotres je uzrokovao velike direktne i indirektne štete na objektima, opremi i uređajima, na celokupnom području opštine Mionica, ali i u okolnim mestima. Sanacija objekata je trajala godinama nakon zemljotresa.
Pre trinaest godina, 3. novembra u 01:56 posle ponoći, 2010. godine, Kraljevo je pogodio zemljotres jačine 5, 4 Rihtera. Tom prilikom je povređeno oko 200, dok je život izgubilo dvoje ljudi, bračni par, Natalija i Siniša Stašić, koji su su stradali kada se na njih srušio krov porodične kuće u naselju Grdica.
Materijalna šteta procenjena je na dve i po milijarde dinara i to samo na individualnim stambenim objektima. Teže ili lakše je oštećeno oko 16 hiljada kuća, osam i po hiljada stanova, 33 škole i nekoliko stotina privrednih objekata. Posledice zemljotresa osetilo je oko 80 hiljada Kraljevčana.
Administrativni odbor predložio skupštini da potvrdi mandat Grguru
Preuzmite android aplikaciju.
