Dogovor iz Vašingtona prošlog septembra – da Priština ne lobira za članstvo u međunarodnim organizacijama, a da Beograd ne vodi kampanju za povlačenje priznanja, ističe za nešto više od mesec dana. Već se spekuliše ko bi od onih koji nisu priznali samoproglašenu nezavisnost Kosova mogao da promeni stav i pod čijim pritiskom.
Pošto je Priština jednostrano proglasila nezavisnost, dan kasnije, 18. februara 2008. godine priznanje je stiglo iz Ankare. I od tada su se predsednik Turske i drugi zvaničnici neretko izjašnjavali o tom pitanju. Trinaest godina kasnije Redžep Tajip Erdogan je nedvosmislen – rade na povećanju broja zemalja koje bi sledile njihov primer.
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da veoma poštuje predsednika Erdogana, da želi najbolje odnose sa Turskom, ali da Srbija ima svoje interese, i da će se u skladu sa tim interesima i ponašati.
Podsetio je i na potpisano u Vašingtonu prošlog septembra. Priština se na godinu dana obavezala da neće lobirati za članstvo u međunarodnim organizacijama, a Beograd prihvatio da će zamrznuti kampanju za povlačenje priznanja
Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka kaže da nije postojala obaveza od strane Prištine da neće lobirati za nova priznanja.
„Taj dogovor je na neki način jedna od političkih suština sporazuma koji je postignut, odnosno dogovora koji su postignuti u Vašingtonu. Ja mislim kada američka administracija govori da je neophodno pridržavati se sporazuma, odnosno dogovora, da oni upravo misle na taj deo“, dodaje Krstić.
Smatra da je članstvo u međunarodnim organizacijama i dalje u velikoj meri nedostižno za Prištinu i da je to jedna od stvari gde je Beograd pokazao da prištinske vlasti ne mogu da dobiju bilo šta bez dogovora sa Beogradom. Kampanja za priznavanje, bez obzira što je formalno i u javnosti utihnula posle potpisa u Beloj kući, za diplomatu Darka Tanaskovića, kako kaže – traje sve vreme, na diplomatskom planu.
U poruci predsednika Turske čita da ona u tome učestvuje i to je i obelodanila.
„Ovde je glavni činilac povezivanje tih napora sa SAD, koje naravno imaju veći uticaj, čak i u delu muslimanskog sveta, od Turske“, objašnjava Tanasković.
Ocenjuje da, iako je teško procenjivati, Turska može da ostvari uticaj na tri, četiri države, jer većina onih koje ne priznaju samoproglašenu kosovsku nezavisnost čini to iz svojih vrlo jakih državno-nacionalnih razloga na koje kampanja Ankare ne može preterano da utiče.
Ne treba prenebregnuti da je Erdoganov stav stigao neposredno pred njegovu posetu delu Kipra koji Turska priznaje kao državu.
Tanasković podseća da je jedan od razloga zašto Grčka do sada nije razmatrala odluku o priznanju upravo tzv. kiparski faktor.
„To je činilac koji dodatno odvraća Grčku od ideje da prizna Kosovo, ona ima i unutrašnje teškoće, ima narodno raspoloženje, ima stav crkve“, smatra Tanasković.
Erdoganov poziv, kako je ocenio diplomata, svakako ne približava Grčku da učini konačni korak ka priznanju.
