Модерна људска цивилизација сусрела се са бројним економским кризама које су многе довеле до просјачког штапа.
„Велика депресија“ из 1929. године, колапс немачке Вајмарске републике, криза из 2008. године, само су неке од њих. Велика криза погодила је и нашу земљу 1993. године услед хиперинфлације изазване санкцијама против Србије.
Ипак једна од првих економских криза, настала је у Холандији у 17. веку и нису је изазвали ратови, инфлације или пад тржишта. Она је имала још бизарнијег изазивача – цветове Лале и позната је као Тулипоманија.
Једно од најбољих места за живот у 17. веку, бар када је европски континент у питању, свакако је била Холандија. Холанђани су се тада ослободили шпанске власти и потом почели да организују поморске трговачке руте на далеки исток, индијски подконтинент и Пацифик.
Зараде од само једне трговачке туре били су астрономске и сезае су до чак 400%! Тако је створена каста богатих трговаца, а Холандија је доживела процват. Ипак овај период ће обележити мешетарење, спекуланти, похлепа и жеља за брзом и лаком зарадом, а у његовом средишту ће се наћи један цвет…
Како је све почело?
Наводно је турски султан Сулејман Величанствени, поклонио неколико луковица аустријском цару, уз напомену да ће из њих изнићи цвеће необичне и несвакидашње лепоте. Цветови Лале тако путују западном Европом и изазивају дивљење где год се појаве. Ипак, највише привлаче Холанђане који бивају опчињени цветовима јарких боја.
Лале постају статус моћи и престижа, а уједно постају и четврти по реду извозни артикал Холандије. Убрзо, разни шпекуланти желе да искористе све већу популарност Лала и почињу да „надувавају цене“. Како им је то пошло за руком?
Лале цветају у априлу и мају, док су њихове луковице неактивне од јуна до септембра. У том периоду оне се могу пресађивати, складиштити,транспортовати, али и продавати. Трговина се уговара унапред за сваку сезону, а трговци закључују уговоре пре саме испоруке цвета. На цени су наручито луковице које дају цветове у две или више различитих боја, односно шарене.
Шпекуланти виде своју прилику за зараду, те откупљују уговоре, подижу им цене и продају даље.
Опасан преседан
У Холандској трговини јавља се несвакидашњи феномен, јер се више не тргује ни цвећем ни луковицама већ уговорима, односно папирима. Ни продавац ни купац немају контакт са робом, а цене почињу енормно да расту. Ускоро се ствара ланац, у коме свако хоће да откупи уговор по мањој, а прода га по већој цени. Холанђани су после овај феномен назвали „Трговина ветром“. Многи који су се полакомили за великом зарадом, почињу да продају све што имају – куће, имања, земљу.
Нарочито велику цену достиже луковица специфичне сорте Лале – Semper Augustus.
Цена само једне луковице 1624. године износи 1.000 флорина, док је годишња зарада занатлије око 150 Флорина.
Ако мислите да је то сулудо, варате се. Наредне године цена луковице је 1.200 Флорина, након две године 3.000 Флорина. Након десетак година, тачније 1637. године у Холандији су преостале само две луковице ове сорте, а њихова цена је била 30.000 флорина!
Такође, једна од најтраженијих сорти Вајсрој, вредела је 3.000 хиљаде Флорина. Ко није имао „кеш“, могао је да је трампи робу за њу.
Цена – права ситница. За једну луковицу, требало се издвојити „само“:
Четри тоне пшенице, четри бурета пива, четири вола, осам тона ражи, осам свиња, дванаест оваца, две бачве вина, 450 килограма сира, два бурета путера, одело, кревет и сребрни пехар!
Балон се надувао и спреман је да пукне
Веровали или не, епидемија куге која је избила у Холандији, није зауставила помаму за луковицама, већ ју је додатно распламсала. Преживеле занатлије, ситни трговци и чиновници сада су почели много више да зарађују него пре, па су одлучили да и они „улажу“у луковице.
У фебруару 1637. године долази до краха трговине луковицама. Наиме више нико не жели да купује по енормним ценама. Тада наступа паника јер сви желе да што пре продају и извуку новац, али тако и цене крећу да падају…
Шпекуланти који су надували цене, раније су извукли новац, а продаја потпуно престаје. Сада је море унесрећених остало са безвредним хартијама које нису могли никоме да продају. Ускоро се у целу ову збрку умешао холандски суд који је забранио даљу трговину. Црква није поропустила прилику да ликује и поново напомене да је жеља за богаћењем „Ђавоља работа“.
Економисти широм света и данас воле да спомену овај пример када се тржиште појединим артиклима надува, а потом балон пукне а лакооми заврше на „просјачком штапу“.
Цела прича око Лала враћа се тамо где јој је одувек и било место – међу баштоване и у вртове, а нама чак и после неколико векова, остаје упозорење како пролазе похлепни жељни брзе и лаке зараде.
Леба (углавном) нема без мотике.
Dnevne info: Najava najvažnijih dešavanja u Novom Sadu za četvrtak 26. oktobar (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
