Broj transakcija na tržištu nekretnina prošle godine pao je u 13 od 16 članica EU za koje je evropska statistička kancelarija imala podatke.
Najveći pad beleži Luksemburg u međugodišnjem upoređivanju, dok je najveći rast imao Kipar.
Kako se navodi, prošla godina bila je druga zaredom u kojoj je u većini članica EU smanjena kupoprodaja stanova, a u 2022. ovakvu situaciju na tržištu imalo je deset država EU. Prema podacima Evrostata, prošle godine najveći međugodišnji pad imao Luksemburg, i to 43,3 odsto, slede Austrija (-26,4 odsto), Mađarska i Finska (po -24,5 odsto), kao i Francuska (-21,5 procenata). Odmah iza Francuske je Slovenija, gde je pad bio za petinu.
Istovremeno, najveći porast za 31 odsto imao je Kipar, a rast u broju kupoprodaja zabeležen je i u Poljskoj za 3,9 odsto i u Irskoj, ali za svega 0,6 odsto.
I pored praktično zamrlog tržišta nedavno je objavljeno da je trend rasta cena kuća prisutan u mnogim evropskim zemljama.
Prema istraživanju Evrostata, u prvom kvartalu ove godine cene su porasle u 26 zemalja Evropske unije u proseku za 1,3 odsto, a zakupa za tri odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Prema najnovijim podacima, u 2022. čak 69 odsto stanovništva EU živelo je u domaćinstvima koja poseduju svoje domove, dok je preostalih 31 odsto živelo u iznajmljenim stanovima.
Najveći udeo vlasništva zabeležen je u Rumuniji (95 odsto), Slovačkoj (93 odsto), Hrvatskoj (91 odsto) i Mađarskoj (90 odsto). U svim zemljama članicama, osim Nemačke, bilo je više vlasnika nego zakupaca.
Statistika pokazuje i da su se cene kuća više nego udvostručile u sedam zemalja EU od 2010. godine, uključujući Estoniju, Mađarsku, Litvaniju, Letoniju, Češku Republiku, Austriju i Luksemburg. Smanjenje kirija zabeleženo je u Italiji i na Kipru.
Zakup je skuplji u 26 zemalja EU, a najveći rast zabeležen je u Estoniji, Litvaniji i Irskoj. Jedini pad cena zakupa zabeležen je u Grčkoj.
Preuzmite android aplikaciju.
