Jedna narodna poslovica glasi „Blago onom ko zna da ne zna, a hoće da zna“. I zaista, kada stanete i razmislite, koliko ste samo puta za sebe pomislili kako ste mudri i obrazovani, te kako vašoj izraženoj moći zapažanja ništa ne može da promakne? Mnogo puta, jel da?
I dok smo glorifikovali našu opštu informisanost, smejali smo se našim bakama, tetkama i strinama jer su svoje glave u ruke svakodnevno stavljale „flizerima“, a ne frizerima i zaboravili da su one živele u vremenu kada je protok informacija bio znatno sporiji.
To znači da je baki trebalo jedno petnaestak godina da shvati da većina ljudi umesto „flizer“ kaže frizer i, još barem, petnaestak da i sama usvoji novupridošlu reč u svoj vokabular.
Da iver ne pada daleko od klade pokazujemo i mi. Nećete verovati koliko reči iz srpskog jezika, zapravo, totalno pogrešno izgovaramo.
Pogledajte spisak reči u čijem izgovoru ili pisanju najčešće grešimo. Verujemo da ćete se za mnoge iznenaditi.
Patofne su, verovali ili ne, prema pravopisu našeg jezika, zapravo pantofle.
Iako ste za sebe smatrali da imate urođeni seksipil, vreme je da promenite ploču jer ta reč ne postoji. Istina je, lepi ste, poželjni, ali to znači da imate urođeni seksepil.
Ukoliko neko primeti da imate šlauf oko stomaka, slobodno ga demantujte i recite da ne znate o čemu govori i šta je to šlauf? Kasnije, kada vam objasni, ljubazno mu recite da niste razumeli o čemu priča jer je ono na šta je on mislio, zapravo, šlauh.
Svaki dan idete uobičajenom maršutom? Verujemo da će Vam razbijanje ove zablude najlakše pasti, jer ako samo malo krenete da povezujete i sklapate kockice, činjenica da se kaže maršruta biće potpuno prihvatljiva.
Iako izgleda da je u ovu reč neko samo proizvoljno ubacio slovo „h“ ne bi li je zakomplikovao, pravilno je reći i pisati nahtkasna, a ne natkasna.
Jedna baka iz komšiluka koja je bila mađarske nacionalnosti bi sigurno bila ponosna kada bi svedočila ovom otkrovljenju i saznanju da je upravo ona bila u pravu kada je izgovarala rajsferšlus, a ne mi koji nismo propuštali priliku da je zezamo i ispravljamo da se kaže rajferšlus.
Kako ćete sutra objasniti svom detetu da su rošule, zapravo, rolšue? Ne znamo, snađite se…
Đakuzi je zapravo džakuzi. Mislimo da je vreme da se kolektivno izvinimo romskoj populaciji, jer je u nekim slučajevima očigledno ispravno onako kako oni izgovaraju.
Još jedno nasumično ubačeno „n“ pomrsilo nam je konce u reči delikvent. Pardon, delinkvent.
Znate li šta je karniša? Ukoliko vam treba pomoć oko kačenja zavese, samo pozovite nekog da vam pomogne da okačite nešto o karnišu. Niko neće znati o čemu se radi, rado će se odazvati, a kada stigne na lice mesta i vidi da je karniša, zapravo, garnišna, biće kasno.
Teško bi iko razumeo Olju Karleušu da je pesmu nazvala brusThalter, kako je pravilno po našem jeziku.
Ukoliko pomislite da je neka drama koju su vam priredili na poslu iscenirana, odmah ćemo vas obavesiti da ste pogrešili. To ne može biti istina, jer ona može biti samo inscenirana. Zamišljamo vas sada kako, dok vas tupo gledaju i ništa ne razumeju, pitate svoje saradnike: „Kolege, da li ste ovo unapred iNscenirali?“
Zanimljive su ove naše reči, uvek mogu da nas iznenade, nasmeju, ali i učine da pomislimo kako smo do sada živeli neobavešteni ispod nekog kamena.
Najbolji i najzanimljiviji način učenja za koji nikada nećete biti prestari jeste da sa prijateljima igrate kalodont. Ne, nije greška u kucanju, zapravo se tako kaže, ali čisto da se lakše sporazumemo, u pravu ste, mislili smo na kaladont.
Preuzmite android aplikaciju.
