Недостатак доношења одлука на самиту ЕУ – Западни Балкан који је одржан прошле недеље може имати негативне последице по земље региона, један је од закључака учесника данашње трибине „Како побољшати Балкан“, који позивају ЕУ да коначно почне да доноси одлуке.
На трибини у оквиру конференције Београдског центра за безбедносну политику „Светионик бољег Балкана – првих 25 година БЦСП“, Енгелуше Морина, виши сарадник за политику у програму Шире Европе при Европском савету за спољне односе, каже да донете одлуке прошле недеље, нису биле сјајне, а да су у неким аспектима негативне.
„Оно што се десило поставља питање и да ли Европа може бити геополитички играч“, казала је Морина и додала да постоји и толико тога што је регион могао да уради, али да је Европа у ово време морала да покаже став и потенцијал да буде геополитички играч.
Сматра да је грешка ЕУ то што није преклопљена политика проширења са политиком према Руској Федерацији.
Према њеном мишљењу, предлози о заједничким тржиштима, постепеном проширењу и слично, представљају девијацију у односу на процес проширења.
„Када се померају мерила, критеријуми, то је проблем. На Балкану процес проширења усредсређен је на техничке детаље, а политички аспект није довољно присутан“, наводи.
Морина додаје да је потребно регион увести у безбедносну сферу ЕУ, а потом фокус ставити на демократску и политичку консолидацију.
Аднан Ћеримагић, виши аналитичар за Западни Балкан из Иницијативе за европску стабилност, навео је да постоје два проблема са којима се земље Западног Балкана суочавају када је реч о процесу придруживања.
Како каже, уколико сте заробљена држава, имате проблеме са комшијама, а у тим проблемима не може да вам помогне Европска унија.
„Северна Македонија је успела да се ослободи заробљене државе, али управо зато што ЕУ није помагала“, наводи Ћеримагић.
Како додаје, једном када се „скине“ влада која је ауторитарна, односно када се ослободе заробљене државе, ЕУ таква каква јесте неће много помоћи ни након тога у смислу шта је то што би држава требало да уради како би била спремна за процес придруживања.
„Проблем је ако немате процес приступања где можете да добијете подршку за оно шта треба да се деси“, каже Черимагић додајући да је то други проблем са којим се суочавају земље Западног Балкана.
Наводи да то значи да постоје две путање, односно да Западни Балкан мора да схвати да им ЕУ није ту, а друга путања је да они који више комуницирају са ЕУ, подстакну их да доносе одлуке.
„ЕУ мора креативно да се бави Балканом“, каже Черимагић и додаје да је ЕУ није донела ниједну одлуку за Западни Балкан која је имала последице од 2017. године када је Црна Гора затворила једно поглавље.
„Западном Балкану је потребно да ЕУ коначно почне да доноси одлуке“, наглашава.
Горан Булдиоски, директор Фондације за отворено друштво Европе и Евроазије, наводи да ЕУ воли да се понаша као зависник од адреналина и да користи кризе како би се покренула на акцију.
Како каже, ЕУ има кратак рок да донесе одлуку шта ће бити њен бизнис модел, затим који је њен безбедносни модел, као и модел управе.
„Ми у региону се питамо да ли ће се променити модел одлучивања“, каже Булдиоски и додаје да у неким питањима видимо једну Европу, а у другим питањима много Евопа.
Како наводи, ЕУ је с једне стране самоуверена, а с друге стране се понаша кукавички.
„Желимо да видимо снажну Европу“, истиче и додаје да је за девет година ЕУ изгубила једног члана, а да није додала ниједног.
Биљана Ђорђевић, из Не давимо Београд, каже да није изненађена што је Србија прошле недеље добила „не“ као одговор на отварање Кластера и додаје да су одлуке на самиту требало да буду геополитичке, али и фер.
„Нисам била изненађена што је Србија добила не, али требало је да буде геополитичка одлука, али и фер. Мислим да није било фер да Србија добије “да“ као одговор, али можда јесте за Северну Македонију, Албанију или за Косово за визну либерализацију“, навела је Ђорђевић.
Сматра да ЕУ треба да нађе инструменте и да пошаље поруку да види Србију и Западни Балкан у ЕУ, али да подржава демократизацију, а не стабилократију, што сада чини.
KiM mesto našeg rođenja, pozvani da budemo braća s Albancima
Преузмите андроид апликацију.
