U skupštinskoj proceduri uskoro bi trebalo da se nađu predlozi tri nova „izborna“ zakona, koji su zasnovani na zaključcima dva međustranačka dijaloga, sa i bez evroparlamentaraca, kao i na preporukama OEBS-a, a odnose se na bolju kontrolu izbora i uključivanje vanparlamentarne opozicije u taj proces.
Zakoni su sada u fazi nacrta, odnosno još ih nije usvojila vlada, a reč je o zakonu o izboru narodnih poslanika, o lokalnim izborima i o zakonu o izboru predsednika Republike.
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić rekao je krajem decembra da se posle praznika očekuje da se pred poslanicima nađu ova tri zakona, što je potvrdila i Marija Obradović, ministar državne uprave i lokalne samouprave.
„Ta tri zakona bi trebalo iza praznika da uđu u skupštinsku proceduru što znači da ćemo ih vrlo brzo usvojiti“, rekla je Obradović ranije za Tanjug.
Nacrtom zakona o izboru narodnih poslanika je predviđeno da član ili zamenik člana biračkog odbora koji je imenovan na predlog vanparlamentarne liste, ima pravo da bude uključen u sve aktivnosti tog odbora, a naročito da učestvuje u primopredaji izbornog materijala, razvrstavanju i prebrojavanju glasačkih listića, popunjavanju zapisnika o radu odbora i kontroli zapisnika prilikom primopredaje izbornog materijala.
Takođe, predsednik biračkog odbora dužan je da podstiče članove i zamenike članova odbora, koji su imenovani sa vanparlamentarne liste, da posebno provere određene izborne radnje, kao što su kontrola ispravnosti glasačke kutije, razvrstavanje glasačkih listića na važeće i nevažeće i prebrojavanje glasova koje su dobile izborne liste.
Kada se određuju poverenici biračkog odbora za sprovođenje glasanja van biračkog mesta, najmanje jedan poverenik mora biti predstavnik vanparlamentarne izborne liste.
Zadržano je postojeće rešenje – izborni cenzus ostaje tri odsto.
Izborne liste mogu podneti registrovane političke stranke, koalicije registrovanih političkih stranaka i grupe građana, a za podnošenje je potrebno 10.000 overenih izjava birača.
Posebno je olakšan položaj manjinskih izbornih lista, za čije proglašenje je, prema Nacrtu zakona, dovoljno 5.000 izjava, umesto 10.000, koliko zahteva trenutno važeći zakon.
Kada je reč o Nacrtu zakona o lokalnim izborima, jednu od bitnih novina predstavlja predlog da umesto Upravnog suda, sa tri područna odeljenja, po žalbama odlučuje 25 viših sudova, što bi, kako se navodi, trebalo da učini efikasnijom zaštitu izbornog prava.
Poseban vid kontrole, kao i u Zakonu o izboru narodnih poslanika, „rezervisan“ je za opozicione, vanparlamentarne izborne liste.
Među „izbornim“ zakonima koji bi trebalo da se nađu pred poslanicima je i Nacrt zakona o izboru predsednika Republike, a cilj sva tri zakona je veća demokratičnost i transparentnost izbornog procesa.
Značajna novina je da se redosled kandidata na listi za izbor predsednika Republike utvrđuje prema redosledu kojim su proglašene njihove kandidature, pri čemu se precizira da se kandidature proglašavaju po redosledu kojim su predlozi kandidata ispunili uslove za proglašenje.
Redosled kandidata na ponovljenom glasanju koji imaju isti broj glasova utvrđuje se prema njihovom redosledu na prvom glasanju.
To znači da se ukida postojeći institut korišćenja žreba u ovim situacijama, koji je predviđao zakon koji prestaje da važi.
Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine, 90 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika Republike.
Ustav propisuje da se izbori održavaju najkasnije 60 dana od dana raspisivanja izbora, a Nacrt zakona zadržava postojeće zakonsko rešenje u pogledu minimalnog roka za održavanje glasanja (30 dana).
Preuzmite android aplikaciju.
