Pre tri decenije, 30. maja 1992. godine, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je Rezolucijom 757 uveo sankcije tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji. Kao razlog uvođenja sankcija, navedeno je navodno mešanje SRJ u građanski rat u Bosni i Hercegovini, koji je počeo 7. aprila 1992.
SRJ je formalno proglašena 27. aprila te godine. Zvanično, povod za sankcije bila je ocena da nije ispoštovana Rezolucija 752, kojom je traženo povlačenje JNA sa prostora BiH. Zvanični Beograd je tada tvrdio da se od 19. maja 1992. nijedan vojnik sa teritorije SRJ ne nalazi na prostoru BiH.
Neposredan povod bio je masakr civila u redu za hleb u ulici Vase Miskina, u centru Sarajeva, koji se dogodio 27. maja, za šta su optuženi Srbi iz BiH.
Londonski Indipendent je, međutim, već 22. avgusta 1992. obelodanio tajni izveštaj UN iz koga se videlo da je masakr počinila muslimanska vlada u Sarajevu, s ciljem da se izazove reakcija Zapada protiv Srba.
Rezolucijom 757 SB je određeno da su sve države članice UN obavezne da onemoguće uvoz na svoju teritoriju svih proizvoda i sirovina poreklom iz SRJ, koju su činile Srbija i Crna Gora. Zabranjen je ne samo izvoz nego i tranzit roba iz SRJ, kao i transfer finansijskih sredstava u SRJ. Isto tako korišćenje brodova ili vazduhoplova na teritoriji SRJ, osim za isporuku medicinskog materijala ili namirnica, što je odobravao Komitet UN za sankcije.
Rezolucijom je naloženo i smanjenje osoblja u diplomatskim misijama i konzularnim predstavništvima, sprečavanje učešća u sportskim događajima lica iz SRJ, kao i suspenzija naučne, tehničke i kulturne saradnje s licima ili grupama iz SRJ.
Usledile su vojne mere. Tako je već 1. juna 1992, EU zatražila da se razmotri mogućnosti upotrebe vojnih sredstava za kontrolu sankcija nametnutih SRJ.
Devet članica NATO i EU, Nemačka, Francuska, Britanija, Italija, Španija, Portugalija, Holandija, Belgija i Luksemburg, 10. jula 1992, na sastanku u Helsinkiju odlučuju da u Jadran upute pomorske snage, koje će nadgledati sprovođenje sankcija.
Koordinacija i komandovanje povereni su Italiji, operativni centar nalazio se u Santa Rozi, nedaleko od Rima. Blokada je započela 15. jula. Brodovi NATO imali su pravo da nadziru kretanje, te da ih zaustavljaju i pretresaju.
Rezolucijom 777 SB UN, od 19. septembra 1992, SRJ je suspendovana iz UN. U njoj stoji da država, poznata kao SFRJ, više ne postoji, i podseća se na rezoluciju 757 kojom je konstatovano da kontinuitet SRJ sa SFRJ nije prihvaćen.
Rezolucijom 787 SB UN, od 16. novembra 1992. sankcije su pooštrene i proširene, zbog navodnog kršenja embarga UN na isporuke oružja. Uvedena je totalna izolacija SRJ. Zabranjen je transport sirove nafte, petrolejskih proizvoda, uglja, opreme vezane za energetiku, gvožđa, čelika i drugih metala, hemikalija, guma, pneumatika, vozila, aviona, motora svih tipova, preko teritorije SRJ.
Naročito su pooštrene mere nadzora nad Dunavom. Od 22. novembra 1992. blokadu južnog Jadrana sprovodilo je 25 brodova zemlja članica NATO i EU. U skladu s Rezolucijom 787 Saveta bezbednosti UN, oni presreću, zaustavljaju i pretresaju plovila.
Rezolucijom 820 Saveta bezbednosti UN, od 18. aprila 1993, odlučeno je da se pooštre sankcije prema SRJ ukoliko Srbi u BiH do 26. aprila ne prihvate Vens-Ovenov plan. Pooštravanje sankcija je obuhvatalo zamrzavanje finansijskih sredstva SRJ u inostranstvu, zabranu transporta svih vrsta roba i proizvoda preko kopnenih granica u SRJ.
Ambasadori 16 zemalja NATO na sastanku u Briselu 28. aprila 1993. odlučuju da njihovi brodovi uplove u teritorijalne vode SRJ i da mogu otvarati vatru, inertnom municijom, na plovila koja krše embargo prema SR Jugoslaviji. Pomorska blokada Jadrana, nazvana „oštra ograda”, počela je 22. novembra 1993. Zvaničan cilj je bio obustava rata u BiH.
Preuzmite android aplikaciju.
