Košarkašice Vojvodine 021 ostvarile su ove sezone jedan od najvećih uspeha u istoriji novosadske košarke, osvojivši treće mesto u regionalnoj VABA ligi. Nijedna muška seniorska košarkaška selekcija nije uspela da zabeleži ni približan uspeh od osnivanja regionalne lige. ŽKK Vojvodina 021 je to uspela da uradi u sezoni u kojoj to niko nije očekivao od novosadske ekipe.
Muška seniorska košarkaška reprezentacija Srbije je poslednju medalju osvojila 2017. godine na Evropskom prvenstvu, kada je tim predvođen Aleksandrom Đorđevićem zauzeo drugu poziciju na turniru, vredan srebrnog odličija. Od tada titulu „zemlje košarke“ na reprezentativnom nivou „brane“ košarkašice Srbije, koje su 2019. godine na Evropskom prvenstvu osvojile bronzu, da bi se dve godine kasnije izabranice Marine Maljković popele i na krov Evrope.
Po mišljenju trenera ŽKK Vojvodine 021, Aleksandra Jovanovića uspesi košarkašica nisu adekvatno propraćeni u javnosti, kako reprezentativni tako ni timski. Takav je slučaj i sa košarkašicama Vojvodine 021, koje su 26. marta savladale ekipu Bugarske Montane u meču za treće mesto na fajnal-foru VABA lige u Podgorici i donele prvu istorisjku medalju iz regionalnog takmičenja u Novi Sad.
U razgovoru za Gradske info, šef stručnog štaba Vojvodine 021, Aleksandar Jovanović govorio je o uspesima koje je postigla njegova ekipa u prethodnoj sezoni, počecima trenerske karijere, ali i poteškoćama i turbulenicijama koje su sastavni deo jedne sezone u ženskoj košarci.
Aleksandar Jovanović je iz igračkih ušao u trenerske patike. U mladosti je nastupao za ekipu Beočina, međutim igrački nije mogao da konkuriše u timu prepunom perspektivnih igrača koji je 1996. godine predvođen Mutom Nikolićem sa klupe stigao čak i do finala šampionata Jugoslavije, gde su namučili Partizan.
„U Beočin su tada došli neverovatni igrači poput Zorana Stojačića, Vladimira Kuzmanovića, Nemanje Danilovića, Milenka Topića, nisam mogao da igram na tom nivou i uvideo sam da neću postati profesionalan košarkaš. Nastavio sam da aktivno pratim košarku, da bi me 2002. godine pozvao moj bivši saigrač, da preuzmem tadašnju mušku selekciju.“
Nekoliko godina u muškoj košarci služili su kao praksa za Jovanovića i pripremili ga za ono što sledi, prvo je preuzeo žensku ekipu Beočina, da bi 2014. godine prvi put dobio poziv od Vojvodine.
„Tada se vojvodina nalazila u zoni ispadanja i to je bio veliki izazov za mene da pokušam da izborim opstanak sa tim devojkama. U tome smo uspeli, pošto smo slavili u svih 7 poslednjih mečeva.
Zbog promene rukovodstva u klubu, Jovanović se vratio u Beočin, da bi poziv iz Vojvodine ponovo došao 2020. godine, ovoga puta na duge staze. Jovanović je za vreme svog drugog mandata uspeo da odvede Vojvodinu u finale prvenstva Srbije, kao i finale Kupa, a sada je na svoj rezime dodao i treće msto u regionalnoj VABA ligi.
View this post on Instagram
Jovanović ističe da je fokus pred start sezone bio na domaćem šampionatu, ali da se usled izuzetnih partija njegovih košarkašica otvorila šansa i u regionalnoj ligi.
„Igrali smo zaista sjajno u VABA ligi. Četiri kola pre kraja smo obezbedili učešće na fajnal-foru, što je ogroman uspeh uzimajući u obzir da deset godina nijedna srpska ekipa nije uspela da se kvalifikuje na završni turnir regionalnog takmičenja.
Tamo smo igrali sa ekipama koje imaju tri do pet puta veći budžet od nas. Ekipa Celja ima pet košarkašica koje igraju za reprezentaciju, MVP-ja VABA lige Saru Lomis. Maltene čitav sastav Budućnosti čine reprezentativke Crne gore, njihova Bemaks Arena po opremljenosti prelazilazi okvire i evropske košarke. Naravno i Bugarska Montana koju smo pobedili za treće mesto ima veći budžet od nas i tim sastavljen od igračica iz reprezentacije i Amerikanki.“
Pred odlazak na fajnal-for u Podgoricu, u ekipi Vojvodine je došlo do povrede nekolicine košarkašica iz startne postave, što je dodatno otežalo situaciju za ekipu iz Novog Sada.
„U poslednjem kolu regularnog dela prvenstva su se ozbiljno povredile tri igračice iz petorke i one nisu mogle da daju doprinos u Podgorici, više su bile tu zbog hemije u ekipi. Međutim ostatak ekipe je tako herojski odigrao taj meč za treće mesto, da se i dan danas naježim kada se prisetim te utakmice. Bilo je sjajno, prevazišli smo sami sebe i prebacili sve planove zacrtane za ovu sezonu sa tim uspehom.“
Iako uspeh u VABA ligi nije doneo nagradu u finansijskom smislu, on je doprineo promociji ekipe i uopšte novosadske košarke.
Čitav region je prenosio naše utakmice. Mečevi u Crnoj gori, Sloveniji, Bugarskoj su sjajno propraćeni, sa ogromnim brojem publike na tribinama. Organizovane su čak i najave pred utakmice, u tom smislu smo promovisali grad, postavili Novi Sad na košarkašku mapu regiona i opravdali sredstva koja smo dobili na startu sezone.
Koliko je ovaj rezultat značajan za tim, toliko je značajan i za dalju karijeru igračica Vojvodine 021, koje su na najvećoj regionalnoj pozornici pokazale svoj kvalitet i time „zapale za oko“ timovima širom Evrope. Dok je većina prethodne sezone u ekipu Vojvodine došla, nakon što nisu pronašle angažman tokom leta.
„Igračice koje su imale dobru sezonu sada imaju priliku da odu u inostranstvo i da to naplate na neki način. „Mi smo tek krajem Avgusta prošle godine saznali sa kolikim ćemo budžetom raspolagati u sezoni, te smo morali da nalazimo alternativna rešenja, jer su neke igračice koje smo planirali da dovedemo u aprilu, već pronašle druge angažmane. “
Strateg ističe da je angažovanje dve košarkašice iz SAD-a, Desteni Tompson i Šareke Meknil, bio iznuđen potez.
„Nije bio plan da se dovode strane igračice, ali u momentu kada smo počeli da angažujemo, nismo imali domaćih košarkašica na tržištu.
Uspeh koji su postigle košarkašice Vojvodine ne može u potpunosti da se sagleda, a da se ne uzme u obzir da u timu ima svega 7 seniorski, a da ostatak rostera popunjavaju juniorke i kadetkinje.
„Mi smo odigrali 44 zvanične utakmice, proputovali smo više od 30.000 kilometara. Za takav tempo je potrebno 12 spremnih seniorskih igračica, dve petorke i dve rezervne igračice. Mi smo igrali sa sedam seniorki i Lanom Marić, kadetkinjom koja može da igra na seniorskom nivou.“
Odlična sezona pojedinih srpskih košarkašica iz vojvodine 021 možda bude nagrađena i pozivom u reprezentaciju. Jovanović smatra da ima osnova za tako nešto.
„Ne bih nikada suflirao selektorki Marini Maljković, ona je dokazala da zna šta radi, što pokazuju i izuzetni rezultati. Prošle godine je pozvana Žaklina Janković ali je doživela povredu na pripremama. Ona je igrala i za 3×3 seniorsku reprezezentaciju Srbije na Evropskom prvenstvu, dok je Lena Radulović nastupala za 3×3 reprezentaciju na Mediteranskim igrama, one bi možda mogle da dobiju poziv i od selektorke Maljković.“
View this post on Instagram
Biser vojvodine 021, 17-ogodišnja Lana Marić nastupa za „U18″ i „U20″ selekciju Srbije i predstavlja jednog od najvećih prospekata srpske košarke.
„Lana je jadna od najtalentovanijih košarkašica u Evropi i gotovo je sigurno da će u budućnosti Novi Sad imati predstavnicu u seniorskoj reprezentaciji Srbije, naravno ukoliko uspemo da je zadržimo, jer se za nju na dnevnom nivou raspituju klubovi iz čitave Evrope.
U svetu sporta se konstantno vodi rasprava o nejednakosti ženskih i muških sportista, u košarci ona je posebno naglašena. Iako je razlika u kvalitetu nesporna, Jovanović ističe da konstantno ostvarivanje rezultata, ne sme da prođe neprimećeno.
„Takva je društvena klima da je ženski sport u nekoj zapećini i onda se to po inerciji prenosi i na naš grad. Ja sam više puta rekao da smo mi daleko najuspešnija košarkaška ekipa u pokrajini. U poslednje četiri godine ova ekipa je igrala finale prvenstva, finale Kupa, svaki put je ušla među četiri najbolje ekipe u prvenstvu i u Kup takmičenju, a sada smo osvojili i bronzu u regionalnoj ligi. Uz to, sve mlađe kategorije su prvaci Vojvodine.
Zato treba postaviti pitanje – da li je ženska patika jeftinija od muške? Da li su obroci za žene u restoranu jeftiniji od muških? Da li su troškovi puta jeftiniji? Mi imamo jednake troškove kao i ekipe u muškoj košarci. Jedina disproporcija je u platama igračica, koje su daleko potcenjenije, iako i one žele da kupe lepu garderobu, sednu na piće u kafić ili pomognu porodicama.“
Da uspesi košarkašica Vojvodine 021 prolaze „ispod radara“, govori i skromna poseta u sportskoj hali u Petrovaradinu gde igraju svoje mečeve.
„Retko kada se na tribinama nađe više od 100 ljudi. Na utakmice dolazi uglavnom rodbina i neki zaljubljenici u košarku, ali u malom broju. Ima oko desetak navijača Vojvodine koji dolaze redovno, ukoliko se termini utakmica ne preklapaju sa mečevima fudbalskog kluba i veoma smo im zahvalni na tome.
Imali smo situaciju pre dve godine, kada smo sa KK Radivoj Korać igrali polufinale prvenstva, tada je bilo oko 600 gledalaca i bio je zaista fenomenalan ambijent.“
Neretko se potcenjuje i znanje košarkaških trenera koji vode ženske ekipe, zbog toga što je kvalitet košarke na nižem nivou. Međutim, odsustvo fizičke dominacije u ženskoj košarci, svrstava taktiziranje među najbitnije preduslove za uspeh.
„Ljudi doživljavaju žensku košarku kao nešto lakši oblik košarke, ali zapravo je mnogo teže voditi ekipu u ženskoj košarci, jer nemaš na raspolaganju takve atlete. Nema zakucavnja, brzih prodora, eksplozivnih kontranapada… Devojke su mnogo fizički inferiornije u odnosu na muškarce.
Mnogo više se posvećuje tehnici i prisutnija su taktička nadmudrivanja, nema toliko preuzimanja i igre jedan na jedan kao kod muškaraca. Košarkašice moraju da se nauče nekim finesama i u odbrani se mnogo više posvećuje pažnje dobroj rotaciji, nego što je to slučaj u muškoj košarci.“
Naravno i psihološka priprema je potpuno drugačija kada radite sa lepšim polom.
„Ti sa muškarcima možeš da budeš izuzetno grub, kod žena je drugačije, one su senzitivnije i emotivnije, tako da moraš da imaš pedagoški pristup. Ne uspevam ni ja uvek u tome, povuče i mene utakmica pa budem preoštar, ali mi kasnije bude žao kada vidim koliko im to teško padne.“
Ipak, Jovanović ističe da mu je uvek bilo zadovoljstvo i da dan danas uživa u radu sa devojkama. Teško je podnosio jedino periode kada su bile loše finansijske situacije u klubovima koje je vodio.
„Imali smo periode da ne možemo da isplatimo plate igračicama, da iz svojih džepova skupljamo za stanove, da moramo da koristimo svoje privatne veze i prijatelje da pomognu klubu, na svu sreću sada to više ne moramo da radimo.“
Šampionska ekipa iz Novog Sada će izgledati potpuno drugačije već iduće sezone, jer su svim igračicama iz seniorske konkurencije istekli ugovori, a neke košarkašice su već pronašle i nove angažmane.
„Naš budžet se menja iz godine u godinu. U potpunosti zavisimo od grada, koji nam je glavni sponzor i nosilac naše finansijske situacije, ali nikad ne možemo da znamo sa čim ćemo raspolagati u sledećoj sezoni. Tako da jedino sa košarkašicama iz mlađih selekcija, koje dobijaju neku stipendiju, možemo da potpišemo duži ugovor. Sa iskusnijim igračicama ne možemo da potpisujemo ugovore na tri ili četiri sezone jer ne možemo da garantujemo da ćemo moći da ih isplatimo.“
U kojem god sastavu nastupala sledeće sezone, ŽKK Vojvodina 021 je već sada ostavila pečat u srpskoj ali i regionalnoj košarci. Na građanima Novog Sada ostaje da u narednoj sezoni daju podršku devojkama koje brane crveno-bele boje, da odu na mečeve u Petrovaradinu i pruže šansu ovom timu i na taj način mu se zahvale što na najbolji mogući način predstavlja Novi Sad i novosadsku košarku u regionu.
autor: Konstantin Mlađenović
Preuzmite android aplikaciju.
