Prvo novosadsko izvođenje predstave (monologa) jednog od najpoznatijih, najgledanijih i najuspešnijih naših glumaca Tihomira Stanića , a po izvodima iz knjige Ive Andrića, „Na Drini ćuprija“, održaće se u subotu 28. septembra 2024. godine, u Velikoj svečanoj sali NIS-a u Novom Sadu, sa početkom od 20.00 časova.
Jedno od kapitalnih književnih dela na srpsko-htvatskom jeziku i jedno od najčitanijih i najviše prevođenih, roman Na Drini ćuprija našeg nobelovca Iva Andrića, objavljeno je u Beogradu pre 75 godina.
Tim povodom, u reprezentativnom prostoru Opere i teatra Madlenianum, Belle etage, namenjenom kamernim umetničkim događajima, dramskim i muzičkim predstavama, izložbama i promocijama, upriličeno je monološko kazivanje izabranih delova ovog romana, po izboru i u impresivnoj interpretaciji popularnog dramskog umetnika, Tihomira Stanića.
Verni poštovalac, i više od toga – zaljubljenik u Andrićev opus, poprilično fizički sličan velikom piscu, Stanić je tumačio njegov lik u filmsko-televizijskim produkcijama Znakovi (1995), Lajanje na zvezde (1998), Žućko (2012) i Proleće na poslednjem jezeru (2020).
Znalački, sa dubokim emotivnim doživljajem Andrićeve pripovesti, al ii sa pouzdanim iskustvom dramskog umetnika koji zna šta čini efektnu celinu scenskog čina, Stanić je sklopio i angažovano, glumački brljantno izrekao svoj poduži monolog – tačnije originalan Andrićev tekst koji je naučio na pamet.
Prvak srpskog glumišta ostvario je više od 100 uloga u svim beogradskim, al i u mnogim pozorištima van Beograda, pa i u Republici Srpskoj.
Impresivna je lista njegovih sjajnih glumačkih kreacija u igranim filmovima i TV dramama (od 1981. do 2020. snimao po dva, tri, pa i četiri filma godišnje!). Jedan je od najviše nagrađivanih za visoke glumačke domete. Svoj veliki ugled potvrdio je i ulogama u repertoarui Opere i teatra Madlenianum: Karenjin (Ana Karenjina A. Petrasa), Crnjanski (Miloš, Crnjanski, S. Milovanović, I. Vujić, M. Latinović), Đakomo Kazanova (Kazanova protiv Don Žuana, M. Ilić).
Tihomir Stanić već dve decenije kazuje u raznim prilikama Andrićeve misli i vizije, nabijene mudrošću, istorijskom istinom, lepotom i duhom balkanskog čoveka. (Upravo je roman Na Drini ćuprija doneo Andriću Nobelovu nagradu za književnost, 1961. godine.)
O ovom svom neobično hrabrom poduhvatu – učenju dugog i složenog proznog teksta, bez partnera i dijaloga koji glumcu olakšava posao – Stanić kaže:
“Sticajem okolnosti, zakačio sam se za ovu ideju pre dvadeset godina. Radio sam te 1999. godine pet meseci po pet sati dnevno i na kraju savladao jednu celinu iz romana Na drini ćuprija, koju sam zajedno sa dr Ljiljom Mrkić Popović priredio kao veče pripovedanja…
Te rečenice Andrićeve usvojio sam, govorim ih s lakoćom vrlo često ped publikom, al ii u kafani bez ikakvog povoda… Pronašao sam u Andrićevom delu neiscrpnu inspiraciju za svoj profesionalni život, trening, egzistenciju i od kada sam savladao tekst Na drini ćuprija, i prvi put izveo ovu predstavu, 17. aprila 2001. godine, nikada više nisam morao da se brinem i trpim teror bilo kog pozorišnog reditelja, dikatora, pogrešnog upravnika…
Obezbedio sam sebi egzistenciju, znajući da uvek mogu u školama da govorim deci i mladima Andrićev tekst.
Iz velike zahvalnosti prema piscu i delu koje sam čitao još u ranoj mladosti – rodio sam se u školi, jer mi je otac bio učitelj, jedan hodnik je moju sobu delio od biblioteke, tako da sam kao dete mnogo čitao – ja sam zavoleo tog čoveka, njegov lik mi je intrigantan, u raznim fazama njegovog života.
Dobar deo svog profesionalnog i privatnog razmišljanja usmerio sam k njemu i verujem da me to čini srećnijim, bogatijim i možda jednog dana i pametnijim…”
Tihomir Stanić se latio uistinu teškog posla.
Iz obimne građe, iz Andrićevog slojevitog i slikovitog prikaza života višegradske kasabe i brdovite okoline, koji zahvata period od šesnaestog stoleća do početka Prvog svetskog rata, izvukao je na svetlost scene duhovite, dramatične, poetične, komične i tragične peripetije Višegrađana, pre, tokom i posle izgradnje velelepnog mosta – simbola istorijskih mena i sudbine bosanskog življa, pod Turcima i Austrijom.
Posebno je naglasio zaslugu Mehmed-paše Sokolovića, velikog vezira, otetog u detinjstvu od srpske porodicde zarad “danka u krvi” i odvedenog u Tursku, kome i leva i desna obala Drine već stolećima duguju zahvalnost za gradnju mosta.
Stanić je superiorno, dramaturški vešto, stvorio literarno-scensko delo od izuzetnog edukativnog značaja, koje je i kao teatarski poduhvat veoma značajno.
Njegove glasovne bravure, varijacije emocija, bogatstvo glumačke ekspresije, i nadasve njegov lični šarm, kao da su zbir i suma njegovog raskošnog talenta i bogatog iskustva.Govorio sam ovaj tekst pola sata na svečanosti u SANU, prilikom simpozijuma o Ivu Andriću – seća se Tihomir Stanić. – Pre toga sam nastupao u Malmeu, u Roterdamu, u Amsterdamu, a kazujem ga i u raznim našim selima.
U Arilju sam govorio u seoskim školama, po Kosovu sam govorio deci – bude petnaestak njih, koliko ih ima… Govorim u raznim situacijama, ako neko ima vremena da sluša…”
Ulaznice za predstavu se mogu nabaviti na blagajni ili on line preko sajta prodajne mreže GIGS TIX-a.
Humanitarni četvrtak je stigao u naš grad! (četvrtak, 26. septembar)
Preuzmite android aplikaciju.
