Da li smo sve pametniji je pitanje o kome razmišljaju mnogi naučnici
Porast koeficijenta inteligencije i tendencija rasta u nauci je poznat kao „Flinov efekat“ (naznav po američkom profesoru Džejmsu Flinu).
Istorijski gledano, u 19. veku, na primer, industrijalizacija je proizvela velike, prenaseljene gradove u kojima su uslovi života bili užasni, a smrtnost ogromna.
Ali poboljšanje uslova stanovanja, zdravlja i brige od deci, zajedno sa sve dostupnijim obrazovanjem i postepenim usavršavanjem od krajnje jednostavnih fizičkih poslova do intelektualno zahtevnijih, doveli su do toga da ljudi žive sve duže i zdravije.
Međutim, ovo ipak nije celovita slika stanja jer je tokom poslednjih 30 godina bilo izveštaja da je došlo do smanjenja postignuća na testovima inteligencije u nekim zemljama. Zato se naučnici pitaju, da li smo stvarno dostigli vrhunac inteligncije, pre svega na zapadu?
Istraživanja govore da može doći do „obrnutog Flinovog efekta“, odnosno da će se ovaj trend rasta u budućnosti usporavati.
Istraživanje sprovedeno u Norveškoj, na primer, otkrilo je da su muškarci rođeni pre 1975. godine pokazali očekivani pozitivni „Flinov efekat“ od tri poena za svaku narednu deceniju.
Ali kod onih rođenih posle 1975. godine uočen je stalni pad koeficijenta inteligencije, što je na kraju dovelo do sedam poena razlike između generacija – pošto je utvrđen trend pada od 0,2 poena godišnje.
I druge studije sprovedene između 2005. i 2013. godine u Velikoj Britaniji, Švedskoj i Francuskoj takođe su pokazale slične rezultate.
Posmatrani period je vreme u kome su se dogodili veliki pomaci u pogledu čitanja ozbiljne literature i učenja napamet – tehnike memorisanja zasnovane na ponavljanju – na metode naučnog pristupa rešavanju problema koji se sada koristi u nastavi na zapadu.
Neki naučnici pretpostavljaju i da su i niski prehrambeni standardi uticali na ovaj pad. Hranimo se više, ali pogrešnim namirnicama.
Dakle, da li su ljudi sve pametniji – teško je reći.
