Иако мислимо да знамо шта је то спавање, засигурно постоји много тога што нам је, као лаицима, „страно“. Тема је, заправо, много комплекснија него што делује у први мах.
Све чешће слушамо о томе колико је сан важан, посебно у данашње време када смо стално у некој акцији.
Нажалост, недостатак (адекватног) сна је саставни део живота многих.
Такође, треба истаћи да није сваки сан исти, тачније, важно је када спавате (у којим интервалима), колико, како и где. На све ове дилеме одговоре нам даје прим. Др Славко М. Јанковић, неуролог.
Иако мислимо да знамо шта је то спавање, засигурно постоји много тога што нам је, као лаицима, „страно“. Тема је, заправо, много комплекснија него што делује у први мах, и зато је наше прво питање за доктора Јанковића управо везано за то шта је то спавање колико је оно старо?
– Спавање је виталан облик понашања непознате сврхе, које окупира 1/3 људског живота. Три основна облика вигилитета (стања свести) код човека су будност,NREM спавање (током кога се спава) и REM спавање (током кога се сања).
То су три биолошка модуса постојања, од којих је сваки „под управом“ одређене групе неурона који су одговорни за почетак и крај тог процеса. Аристотел, а затим Руски научник Павлов, сматрали су да су будност и спавање два независна процеса, од којих је спавање „пасивно одсуство или гашење свести“ – каже нам прим. др Славко М. Јанковић.
Истиче да је дихотомија процеса спавања позната тек од 1953. године, када су Асеринскy и Клеитман после проучавања на деци, открили да како у бихевиоралном тако и у електрофизиолошком смислу постоје:
– спавање (non-rapid eye sleep = NREM) и
– сањање (rapid eye movement sleep = REM).
– Од тада се зна да је природа спавања хетерогена и да постоји „површно“ (I и II стадијум) и „дубоко“ (III и IV стадијум) спавање и – само сањање.
Међутим, тек 1990. године је напуштен концепт „све-или-ништа“ („или спавам или сањам“) у одређивању стања свести, па се сада зна да је, код болести спавања, могуће да човек истовремено може да буде будан, да спава и да сања – објашњава нам даље неуролог.
Открића у свету спавања
Иако је процес спавања вероватно стар колико и сав живи свет; иако спавање окупира 1/3 људског живота; иако је спавање виталан облик понашања чију сврху, додуше, не познајемо; ипак су први кораци, који су нам омогућили да уђемо у неке тајне спавања начињени тек у прошлом веку – први електроенцефалограм (ЕЕG) је 1908. године регистровао Ханс Бергер, а то откриће објавио тек 1929. године.
Први званично признат уџбеник о спавању са називом „Sleep and Wakefulness“ је 1939. године у Чикагу написао амерички професор Nataniel Kleitman.
Да се спавање састоји од спавања и сањања први су објавили Н. Клеитман и Еуген Азерински 1953. године, а у Србији је први уџбеник о спавању, са називом „Будност, спавање и сањање“, напасала Академик Веселинка Шушић 1977. године.
– Последњих деценија је више открића „потресло“ свет спавања. Описано је неколико болести („Исхрана везана за спавање“ у оквиру NREM парасомнија; „Поремећај понашања у REM спавању“ као RЕМ парасомнија), чија је патофизиологија у великом степену схваћена.
Произведен је и усавршен апарат (позитивни континуирани ваздушни притисак, CPAP) који готово у потпуности спречава престанке дисања (апнеа) у спавању.
Прва деценија XXI века је открићем неуротрансмитера будности (хипокретин/орексин) донела сазнања о природи нарколепсије, болести спавања у чијем лечењу су направљени значајни кораци каже нам др Јанковић, и детаљније објашњава појам патофизиологије.
– Откривена је патофизиологија NREM парасомнија (ходање у спавању или месечарење, конфузно разбуђивање, ноћни страхови, исхрана или секс везани за спавање) али и REM парасомнија (поремећај понашања у REM спавању).
Ова фундаментална достигнућа су донела нов поглед на природу процеса спавања. Она су омогућила да боље сагледамо физиологију и патологију спавања и да схватимо процесе који се називају „дисоцирана стања спавања“.
Колико је сати спавања потребно човеку?
– Сматра се да је за добар ноћни опоравак већини људи потребно око 7,5 до 8 сати спавања, с тим што се не препоручује ни краће ни дуже спавање од предложеног.
Сматра се да дуже али и краће спавање неповољно утичу на опште здравље човека. С друге стране, познато је да постоје значајне варијације.
Зна се да је неким људима, то су такозвани „кратки спавачи“, за нормално функционисање потребно 2 до 3 сата спавања (Никола Тесла је спавао око 2,5 до 3 сата, а Томас Алва Едисон око 2,5 сата. Међутим, додаје др Јанковић, познато је да је Едисон око подне дремао у својој лабораторији око 45 минута, а Тесла није, тако да је ипак Едисон од Тесле спавао дуже).
Неки људи спадају у групу „дугих спавача“, па им је за добар опоравак потребно 10 до 11 сати ноћног спавања.
Уколико се спава још дуже, сматра се да постоји патолошко стање које се назива „хиперсомнија“, које захтева додатна медицинска испитивања узрока. Уколико се спава недовољно дуго или је спавање лошег квалитета ради се о несаницама или „инсомнијама“.
Прим. Др Славка М. Јанковића говори и да ли је истина да су идеје за нека значајна дела настала у сну?
– Према изјави неких научника и аутора, сматра се да је више значајних открића настало, конципирано или разјашњено током спавања или сањања.
Неколико примера илуструје ове наводе: немачки хемичар Friedrich August Kekule von Stradonitz је током спавања сањао змију која гута свој реп, па је тако дошао до решења прстенасте структуре бензена која му током будности није била јасна.
Такође се сматра да је руски хемичар Дмитри Иванович Менделев периодични систем елемената замислио у спавању.
Otto Loewi је за откриће принципа неурохемијске трансмисије, за коју каже да је разјаснио себи током спавања, добио Нобелову награду.
Сматра се, истиче наш саговорник, и да је Herman Hilprecht током спавања осмислио превод кунеиформног писма са „камена Набукодоносора“, а да је Elias Howe машину за шивење замислио у спавању.
– Robert Louis Stevenson је кључне сцене у новели „The Strange Case of Dr Jekyll and Mr Hyde“ замислио током спавања, а Samuel Taylor Coleridge је епску поему Kubla Kahn осмислио током спавања.
Познато је да је Arthur Benson поему „The Phoenix“ конципирао у спавању; да је Giuseppe Tartini „створио“ виолинску сонату „Il trillo del Diavolo“; да је француски композитор Jules Massenet, неколико оперских композиција конципирао током спавања.
Najbolje vreme za spavanje – zašto je najzdravije ići u krevet baš tada?
Преузмите андроид апликацију.
