Svaki život ima početak i kraj. Starenje je pojava zajednička svim živim bićima.
Starenje se beleži u našim ćelijama koje su programirane da se množe mnogo puta, ali nikada zauvek.
Neke ćelije završavaju svoju proliferaciju prilično rano. Na primer nervne ćelije prestaju da se množe pre rođenja, ali ih naše telo ima dovoljno za normalno funkcionisanje čak i u starosti.
Proces starenja je progresivan. Starenje se uglavnom manifestuje fizičkim znacima, koža gubi mekoću, mišići gube volumen, a kosti manje čvrste.
Postoji mnogo teorija o starenju: poteorija, nošenje i suze, neuroendokrini, genetska kontrola, slobodni radikali, hormon smrti, itd.
Teorija o „nošenju i suzama“ pojavila se 1882. godine, a po njoj se telo oštećuje usled prekomerne upotrebe i zbog toga umiremo. Ovi teoretičari tvrde da zloupotreba organa alkoholom, pušenjem, mastima, ishranom i stresom uzrokuje starenje. Ali zdrav način života ne znači da ćemo živeti zauvek. Naši organi nas sigurno nose kroz život, samo će nezdrav način života ubrzati njihovo starenje.
Teorija slobodnih radikala pojavila se 1954. godine. Slobodni radikali su molekuli koji se razlikuju od normalnih molekula u našem telu i kada dođu u kontakt izazivaju destruktivnu reakciju. Slobodni radikali doprinose procesu starenja kroz neki oblik oksidacije, a tvrdi se da se starenje može usporiti upotrebom antioksidanata. Neki od njih su vitamin C, vitamin E i vitamin A.
Teorija genetske kontrole kaže da nije važno šta radimo tokom života jer je vreme naše smrti zapisano u genima koje nasleđujemo od prošlih generacija.
Neuroendokrina teorija je zapravo teorija nošenja i suza samo što je vezana za neuroendokrini sistem. Telo mladih ljudi proizvodi mnogo hormona. Hormoni ne samo da nam pomažu da rastemo, već i pomažu našim organima i funkcionisanju mišićne mase. Kod starijih ljudi sa nižim nivoom hormona, organi u telu počinju da funkcionišu slabije.
Prema nus-teoriji, ćelije u našem telu proizvode mnoge nusproizvode koji se ne mogu potpuno eliminisati. Količina ovog „otpada“ dostiže svoju kritičnu tačku na kraju našeg života koja ubija ćelije.
Prema teoriji hormona smrti, naše telo proizvodi tajnu supstancu zvanu hormon smrti, koja sprečava telo da iskoristi hormon tiroksin, koji je povezan sa metabolizmom. Kada ćelije prestanu da koriste tiroksin, one više ne mogu pravilno da pretvaraju hranu u energiju, uzrokujući starenje i na kraju smrt.
Preuzmite android aplikaciju.
