Teodosije (Hilandarac) je bio srpski monah i jedan od najznačajnijih srpskih pisaca u srednjem veku, a Srpska akademija nauka i umetnosti ga je uvrstila među 100 najznamenitijih Srba svih vremena.
Rođen je oko 1246. godine, a preminuo je oko 1328. godine. Bio je monah manastira Hilandara i duhovnik kralja Stefana Dečanskog (1322—1331), a svoju delatnost je usmerio na širenju i učvršćivanju kultova svetog Simeona Mirotočivog (Stefana Nemanje) i svetog Save, koji su stvorili glavni fokus srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta.
On je, prema sopstvenim rečima, po Domentijanovim uputstvima preradio njegovo žitije svetog Save, između 1290. i 1292. godine. Pored toga, napisao je nekoliko kanona, liturgija i drugih dela posvećenih svetim Simeonu i Savi, kao i dela (žitije i druga) posvećena svetom Petru Koriškom.
“Život Svetog Petra Koriškog“ smatra se umetnički najuspešnijim delom stare srpske književnosti. U tom delu, kao i u „Životu Svetog Save“, uprkos strogoj formi biografije, ostvaren je tečan i živopisan stil pripovedanja. Pripovedanje je ponekad dramatično, a uvek je okrenuto unutarnjem posmatranju junaka. Zbog takvih tendencija (koje uostalom možemo zapaziti i kod drugog velikog pisca pravoslavne tradicije, Dostojevskog, koji je takođe književno umeće crpao iz hagiografske književnosti), ovo delo je nazivano romanom, a Teodosije prvim srpskim romansijerom.
Teodosijev „Život Svetog Save“ je svakako uspela kompozicija, jedno od prvih složenih dela u našoj staroj književnosti. Teodosije je u suštini novator – onaj koji priča već puno puta ispričanu priču, te pokušava da novom strukturom rečenice i kompozicionom obradom teksta – osveži priču. Na taj način likovi srpske istorije izlaze iz književne monolitnosti u kojoj su ih ostavili pisci prošlih vekova, i bivaju osvetljeni iz više uglova.
Redak verbalni senzibilitet izdvaja Teodosija kao talentovanog pisca. Lišen ograničenja istorije, Teodosije otkriva svoje mogućnosti u potpunosti – Za Život Petra Koriškog se može reći da je remek-delo – to je duboko delo koje proučava odnose među ljudima, i dramatizuje te odnose pred Bogom.
Teodosijeve liturgije su takođe među najlepšima u srpskoj književnosti. Po pristupu pisanju ona su neraskidivo vezana za Teodosijeva Žitija. Žitije i podvizi u pustinji sa ocem, i zasebno putovanja, a delimično i pripovedanje o čudesima svetoga oca našega Save, prvoga arhiepiskopa i učitelja srpskoga, što je ispričao prepodobni Domentijan, jeromonah manastira zvanoga Hilandar, a napisao Teodosije, monah istoga manastira.
Preuzmite android aplikaciju.
