Danas dočekujemo najradosniji i najznačajniji praznik u Srba koji okuplja celu porodicu i koji svake godine praznujemo sa radošću, na najsvečaniji način.
Iako naš narod ima izreku: “Stotinu porodica, sto i jedan običaj!“, neki običaji su nam ipak svima zajednički. Značajni su iz više razloga, ali je njihova najveća vrednost u tome što smo ih nasledili od naših predaka i održavajući ih ne dozvoljavamo da se ugasi sećanje na njih.
Praznični običaji:
Sa običajima se počinje još od ranog jutra. Pucanjem iz pušaka objavljuje se odlazak u šumu na sečenje badnjaka. Ovaj veličanstveni običaj najčešće obavljaju domaćin i najstariji sin, još pre nego što se na nebu pojave prvi zraci sunca.
Koliko se badnjaka seče zapravo zavisi od kraja iz koga dolazite. Negde se seče jedan, negde dva, negde tri, a u nekim krajevima čak i devet komada.
Pre sečenja običaj je da se drvetu poželi “dobro jutro“, da mu se čestita praznik i zamoli da donese porodici iz koje domaćin potiče sreću i zdravlje, a sečenje mora biti brzo tako da se drvo ne muči.
Za to vreme domaćica napravi aranžman od svih vrsta žitarica, suvih šljiva, kajsija, jabuka, oraha i to sve stoji kao dekoracija na stolu na kome će se kasnije ručavati.
Domaćin zatim unosi badnjak i slamu u kuću. Ovo je poseban momenat, jer je svake godine propraćen istim rečenicama, ali uvek budi neke nove, posebne, emocije i uspomene.
Dok domaćin kuca na vrata, ukućani se pitaju ko je, a on odgovara: “Badnjak vam dolazi u kuću“! Domaćin stupa desnom nogom preko praga i unosi badnjak u kuću čestitajući badnje veče ili dan, na šta ukućani odgovaraju “Bog ti dobro dao i sreće imao“, dok domaćica posipa žito po njemu.
Domaćin sa badnjakom obilazi celu kuću kvocajući kao kvočka i bacajući po jedan orah u svaki ugao, dok domaćica i sva deca idu za njime i pijuču kao pilići.
Badnji dan za najmlađe u Bloku počeo vožnjom fijakerom i jahanjem ponija
Korinđanje kao posebno važan običaj kojem se dečica najviše raduju:
Kod nas je običaj da se deca uveče sakupljaju pre večere i idu u korinđanje. To znači da obilaze sve domove u komšiluku pevajući pesmice kojima najavljuju radosni praznik, a za uzvrat od domaćina budu darovani jabukama, slatkišima, suvim voćem itd…
Značajan broj malih nasmejanih korinđaša pronašli smo u novosadskom naselju Klisa. Ovaj kvart je nadaleko poznat po spektakularnom paljenju badnjaka i pridavanju velikog značaja proslavljanju Badnje večeri.
Neke od pesmica koje smo mogli čuti od dečaka su glasile:
“Ja sam mali korinđaš, daj mi gazda šta imaš!
Daj, vina ili rakije! Božić ti je ispred kapije!
Ako nećeš dati, ja ću Božić oterati.“
Dok su devojčice recitovale:
“Ja sam mala Milica, ujela me lisica! Za nogu, za ruku, daj gazda jabuku!“
Pravoslavni vernici, ukoliko nisu postili ceo post, obavezno poste makar u toku Badnjeg dana i večeri, a nakon pričesti se mrse na božićnoj trpezi.
Badnja večera, iako posna, veoma je bogata. Na njoj domaćica sprema raznovrsna jela kako bi nova godina bila puna izobilja.
Neka od tih jela, kao što su med, pasulj, riba, suvo voće, se čak smatraju i obaveznim jer navodno imaju amajlijski značaj.
Poseban smisao ovog praznika jeste praštanje. Tako je praksa da, ukoliko se sa nekim zavadimo, Badnje veče bude veče u kojem ćemo izgladiti odnose.
Srećan Vam praznik!
Preuzmite androidaplikaciju.
