Министарка пољопривреде, водопривреде и шумарства Јелена Танасковић сматра да ће сајт еАграр бити од великог значаја за пољопривреднике и субвенције, те да ће држави у овој и наредној години један од циљева бити повећање сточног фонда.
„До краја марта пољопривредницима ће бити исплаћена сва потраживања на основу подстицаја из 2022. године. У првој недељи ће држава дати новац за генетику и тов, у другој за воћарство и роботе за мужу, онда за дестилерије и винарије, и на крају за примарну и сточарску производњу“, каже Танасковићева.
Укупна потраживања су, како каже, 15 милијарди динара, а део тог новца је већ исплаћен.
Поводом пролећне сетве, министарка је рекла да потребног репроматеријала има довољно, што, како каже, није била ситуација прошле године.
„Цена ђубрива је пала, од 32 одсто па до осам одсто, у зависности од врсте. Семе је скочило у односу на прошлу годину. Сада је битно да нам временски услови буду наклоњени“, рекла је министарка за Новости.
Она је истакла да је веома задовољна резултатима које је остварио сајт еАграр.
„До сада су 132,000 пољопривредника узеле параметре са еИД. Мислим да је то одличан одличан податак. Ми смо кренули 16. јануара са издавањем параметара за еИД број. Сад идемо у неке нове кораке, који треба до краја марта да базу РПГ попуне и да кренемо у нове мере. Идеја је да пољопривредници своја стања ажурирају. Да у регистру Управе за ветерину провере прави број животиња ХИД који они имају на фарми, те да се то коригује, уколико постоји потреба. То је нешто на шта ћу ја апеловати“, каже Танасковићева.
Она сматра да ће еАграр да реши проблеме који су настајали у вези са регресирањем горива.
„НИС је издавао картице и зато је тај део ишао само на њиховим пумпама. Држава је прошле године давала регрес, јер је субвенција по хектару била 6,000 динара, плус 2,000 динара за гориво. У последњем кварталу 2022. године дато је још 1,000 динара за гориво“, каже министарка.
Коментаришући недавно уведене прелевмане на увоз млека и млечних призвода, Танасковићева је рекла да ће те одлуке важити до 30 јуна.
„Ситуација са млеком није од данас. Ако се вратимо на почетак, изазвана је стањем у Украјини. Свака земља је некако своје двориште оградила. У ЕУ су кренули да штите оно што имају, да њени грађани не остану без хране. Онда је то довело до поремећаја баланса и правила, која су важила у том тренутку. И Србија је одлично реаговала. Није било несташица“, сматра Танасковићева.
Како одговор на питање како је могуће поново оживети сточарство, министарка је рекла да морамо радити на повећању сточног фонда.
„То је дефинитивно стратешки циљ државе за ову и наредне године. Пре свега морамо да тражимо мере које ће директно помоћи примарном произвођачу да увећа сточни фонд. Сточар мора да има стимуланс, да мора да иде даље, да се шири и унапређује. У овој години ми ћемо опустити мере, у смислу ограничења и лимита. Сви ће моћи да предају млеко мелкарама и да добију субвенције, без обзира на број животиња“, каже Танасковићева.
Технолошки ниво наше пољопривреде се може унапредити, а у министарству постоје планови за то, сматра Танасковићева.
„Имамо СЦАП пројекат, који споводимо у сарадњи са Светском банком, где управо реализујемо развој, модернизацију и механизацију. Сваки трећи трактор је купљен преко овог пројекта. Имају 50 одсто безповратно, 40 одсто од кредитне линије и остатак који би сами призвођачи финансирали. Ту је и ИПАРД, који наши пољопривредници нису много користили. Све што је грант, треба искористити и потрошити“, мишљења је Танасковићева.
По питању наводњавања, министарка каже да је држава обезбедила средства у Абу Даби фонду, која нису много коришћена, док је највећи проблем, како каже, у правно-имовинској документацији.
Преузмите андроид апликацију.
