Početna > Srbija
Srbija

Tanasković: Neoosmanizam konstanta turske politike, uvek to imati u vidu

Neoosmanizam je konstanta turske politike, ono što Tursku pokreće u svim akcijama, iako na prvi pogled ne izgleda tako, kaže profesor dr Darko Tanasković, navodeći da Turska Srbiju smatra značajnim partnerom, što treba prihvatiti i održavati što bolje odnose, ali i imati odgovarajuću strategiju i pristup u odnosu sa Ankarom.
Foto: Unsplash/Imad Alassiry

Tanasković, nekadašnji ambasador Srbije pri UNESKO-u, u Vatikanu i Ankari, predstavio je sinoć u Beču svoju knjigu “Pusto tursko“, koja se bavi spoljnom politikom Turske na Balkanu.

Kako je rekao, u toj knjizi je pokušao da na konkretnim primerima pokaže da je neoosmanizam konstanta turske politike, i da to treba imati u vidu kada je u pitanju saradnja sa tom zemljom.

Tanasković je ispričao da je slučajno postao diplomata, iako turkolog nije slučajno.

“Studirao sam turski i arapski jezik, bavio se orijentalistikom u filolškom smislu. Turski jezik je bio jedan od predmeta koji sam najviše voleo i želja mi je bila da predajem taj jezik. Ali, krajem 80-ih, kada je došlo do bolnih zbivanja na bivšem jugoslovenskom prostoru, do rata u BiH, neki, tada zaduženi za planiranje i osmišljavanje spoljne politike, pomislili su da bi jedan turkolog mogao bolje da zastupa naše interese u Turskoj od karijernog diplomate”, rekao je Tanasković.

Podsetio je da su sa početkom 90-ih, i građanskim ratom u BiH, naši odnosi sa Turskom postali veoma komplikovani, jer je Ankara počela da podržava Bošnjake, bez obzira što je to činila vrlo vešto, i samo diplomatski, iako su kasnije turski avioni učestvovali u agresiji NATO na SR Jugoslaviju.

Ukazao je da su odnosi Srbije i Turske iskomplikovali, a mnoge je to, kaže, začudilo, jer smo imali dobre odnose sa Turskom posle Drugog svetskog rata, kada se tursko carstvo povuklo sa Balkana, i kada su rekli da su, ono što su mačem dobili – mačem i izgubili, te da treba da imamo dobre odnose.

Dodaje da smo imali uzorne odnose, bez obzira što smo se nalazili vojno, politički na različitim stranama, kao i da su, s druge strane, Turci uvek smatrali da je Jugoslavija prijateljska zemlja, pa su govorili da su im “najveći prijatelji u svetu, Pakistan i Jugoslavija”.

“Moj amanet je da dok mogu, svuda objašnjavam da je neoosmanizam konstanta turske politike i mentalnog sklopa turske nacije, ono što ih pokreće u svim njihovim akcijama, bez obzira što to na prvi pogled ne izgleda tako. Trudim se da ispunim to i tako je nastalo moje zanimnje za problem objašnjavanja neoosmanizma”, rekao je Tanasković.

Navodi i da se nije razumela reislamizacija Turske, i pojava doktrine neoosmanizma, nastala posle pada Berlinskog zida, kada se poverovalo da je Hladni rat završen, da dolazi harmonija u svetu i da Turska više ne mora da bude predstraža NATO.

Pojašnjava da je tadašnji turski predsednik Turgut Ozal poželeo i pomislio da bi bilo vreme da se Turska vraća samostalnoj i diverzifikovanoj spoljnoj politici, jer je do tada bila “samo izvršilac politike NATO”.

Zato od 90-ih godina, u Turskoj jača svest da zemlja može da uspostavi uticaj u regionima koja su bila najduže pod Osmanskim carstvom, koristeći sve komparativne prednosti i savremena sredstva, koristeći međunarodnu konjukturu, rekao je Tanasković.

Prioriteti su im, podvlači, Balkan, Bliski istok i Kavkaz.

Tanasković je naveo da Turci uvažavaju Srbiju, kao važan istorijski narod, bez kojeg ne mogu da ostvare svoje ambicije za naredne decenije, strategijsku projekciju na Balkanu.

“Toga sam postao svestan. Erdogan mi je ponašanjem, izjavama, ali i politikom, uvek davao za pravo. Mnogi su sumnjali u moju tezu o neoosmanizmu kao konstante tuske politike, umesto puta Turske u EU, ali Erdogan je bio dragoceni koautor tome. Kako ljudi posumnjaju – on uradi nešto što potvrdi moju tezu”, rekao je profesor Tanasković.

Ocenio je i da je “licemerna igra” između Turske i Evropske unije, jer, kako kaže, ni Turska nije želela u Uniju, a ni EU nije želela da primi Tursku.

“Glavno teorijsko uporište za to je bila jedna izjava Erdogana o EU, kada je rekao – neka nas puste da uđemo, pa će videti ko je Turska”, dodao je profesor.

Tanasković je istakao i da Turska smatra Srbiju značajnim partnerom, što, kada dođu periodi, kao što je sada slučaj, da imamo dobre odnose – treba prihvatiti.

Ukazuje da je veoma važno da se sa Turskom održava što bolji odnos, ali da je, istovremeno, potrebno imati strategiju i pristup u odnosu sa tom zemljom, kao što i Ankara ima strategiju u odnosu na nas, koju primenjuju u zavisnosti od toga šta im je potrebno.

“Da ne bismo bili iznenađeni, potrebno je da izgradimo strategiju odnosa prema Turkosj. Ako je imate, onda možete da taktizirate u sprovođenju spoljne politike, uz uzimanje u obzir šta je cilj Turske, Inače, dolazimo u situaciju da partiju šaha igraju početnik i velemajstor. Moj celokupni napor jeste da sam dokazivao kako Turska, u suštini, nastupa uvek neoosmanistički”, rekao je Tanasković.

Ukazuje, ipak, da neoosmanizam ne bi trebalo da procenjujemo kao nešto loše, jer je to nacionalna doktrina koju i drugi narodi imaju, samo su je neki napisali, a neki ne.

“Britanci nisu pisali, ali je sprovode. Erdogan je iskreni panislamista i ugradio je u neoosmanizam više panislamizma. Neoosmanizam se nastavlja na nešto što je bio osmanizam pred kraj osmanskog carstva”, naveo je Tanasković.

Dodao je da je tursko carstvo, u interakciji sa evropskim državama, dobijalo elemente carstava koja su postojala u Evropi, pa islam nije bio u prvom planu, a čak je, kaže, i Ataturkova revoluacija, iako modernistička, sekularistička, koja je raskrstila sa osmanskim carstvom, u suštini dubinski odgovarala neooosmanističkim ciljevima koje danas sprovodi Redžep Tajip Erdogan.

“Zato što je Ataturk proglasio da su svi Turci u političkom smislu isti narod, a mogu se razlikovati u etničkom pogledu. U Turskoj nije bilo manjina. To je ono što pokušavaju u BiH, kroz formu bosanske nadnacije”, rekao je Tanasković.

Ukazao je i da je Srbija, od oslobođenja na ovamo, a posebno pod Jugoslavijom, izgubila nacionalne ciljeve, za razliku od Turske.

Knjigu “Pusto tursko” izdala je kuća “Poredak“, iz Srbije, a direktor Instituta za političko umrežavanje i predstavnik izdavačke kuće, predsednik Srpske lige Aleksandar Ðurđev, istakao je da je upravo ta knjiga najprodavanije izdanje te kuće.

Profesor Bogdan Vukosavljević, direktor i predsednik Evropskog instituta za istraživanje i strategijske studije, koja je knjigu izdala na engleskom, rekao je da je Tanasković, pošto je dugo bio diplomata u Turskoj, zbivanja pratio iz analitičke perspektive, pa je i našao prave momente, na koje je ukazivao da mogu ili već jesu problematične.

Vukosavljević je naveo i da je knjiga neka vrsta višedimenzionalne analize turske politike, pre i za vreme Erdogana, jer je autor opisao celu “preorganizaciju iz neootomanske u erdogansku politiku”.

Dodao je, po pitaju dešavanja u BiH, da su konstantne tendencije Turske da je povrati, ako ne teritorijalno, a onda barem po shvatanju te teritorije kao turske.

“Pod turskom okupacijom nama nije bilo dobro i jako je važno da Tanasković ukazuje na tendencije nove turske politike i ciljeva da se neoosmanizam vrati na balkanske prostore”, rekao je Vukosavljević.

Patrijarh Porfirije osveštao Saborni hram u Vukovaru

 

Preuzmite android aplikaciju.