U prvoj nemačkoj strategiji nacionalne bezbednosti pobrojani su izazovi i pretnje s kojima se suočava vodeća ekonomija.
Sve glasniji ratni bubnjevi na istoku Evrope doveli su do toga da Berlin usvoji, posle Drugog svetskog rata prvu, strategiju nacionalne bezbednosti koja treba da ponudi odgovore kako da se Nemačka izbori s novim vojnim, ekonomskim i geopolitičkim pretnjama. U dokumentu od 76 stranica nabrajaju se glavni rizici po vodeću ekonomiju EU i mere koje treba preduzeti. Osim vojnih pretnji, u strategiji se pominju sajber-napadi, mogući udari na kritičnu infrastrukturu, ali i klimatske promene i pandemije.
„Bez bezbednosti nema slobode, nema stabilnosti i nema blagostanja”, izjavio je kancelar Olaf Šolc, koji je predstavio dokument zajedno s vodećim ministrima.
Šefica diplomatije Analena Berbok istakla je da ruska agresija na Ukrajinu pokazuje da „mir i sloboda ne padaju sa neba”. „Bezbednost je u 21. veku više od vojske i diplomatije”, dodala je političarka Zelenih.
Dokument otkriva da Nemačka hoće da ojača odbrambene kapacitete u oblasti digitalnih sistema i svemira.
U strategiji se planira jačanje evropske namenske industrije i zajednička politika izvoza oružja. Ukazuje se da bi infrastrukturu kao što su elektro-mreža, vodovod, putevi, pruge ili bolnice trebalo bolje zaštiti od mogućih katastrofa, klasičnih ili sajber-napada.Obećanje koje je Šolc dao u februaru – da će se do iduće godine postići preporuka NATO-a da se budžet za odbranu poveća na dva odsto BDP-a – uvršteno je u strategiju.
Ali to obećanje na papiru još ne znači u praksi više para za vojsku. Gotovo istovremeno s donošenjem strategije vladajuća koalicija je odbacila zahtev ministra odbrane Borisa Pistorijusa da se njegovom ministarstvu budžet poveća za 10 milijardi evra kako bi započela temeljna obnove nemačke armije. Umesto toga, dobio je obećanje da mu budžet neće biti smanjen.
Norbert Retgen, opozicioni poslanik Hrišćansko-demokratske unije i stručnjak za spoljnu politiku, oštro je kritikovao dokument, koji je nazvao „najnižim zajedničkim imeniteljem” podeljene koalicione vlade.
„Koja je nemačka ideja posleratnog evropskog bezbednosnog poretka?”, upitao je Retgen, dodajući: „Šta je sa članstvom u NATO-u za Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju? Ni reči.”
Si sa Gejtsom o aktivnostima od obostranog interesa za Kinu i SAD
Preuzmite android aplikaciju.
