У првој немачкој стратегији националне безбедности побројани су изазови и претње с којима се суочава водећа економија.
Све гласнији ратни бубњеви на истоку Европе довели су до тога да Берлин усвоји, после Другог светског рата прву, стратегију националне безбедности која треба да понуди одговоре како да се Немачка избори с новим војним, економским и геополитичким претњама. У документу од 76 страница набрајају се главни ризици по водећу економију ЕУ и мере које треба предузети. Осим војних претњи, у стратегији се помињу сајбер-напади, могући удари на критичну инфраструктуру, али и климатске промене и пандемије.
„Без безбедности нема слободе, нема стабилности и нема благостања”, изјавио је канцелар Олаф Шолц, који је представио документ заједно с водећим министрима.
Шефица дипломатије Аналена Бербок истакла је да руска агресија на Украјину показује да „мир и слобода не падају са неба”. „Безбедност је у 21. веку више од војске и дипломатије”, додала је политичарка Зелених.
Документ открива да Немачка хоће да ојача одбрамбене капацитете у области дигиталних система и свемира.
У стратегији се планира јачање европске наменске индустрије и заједничка политика извоза оружја. Указује се да би инфраструктуру као што су електро-мрежа, водовод, путеви, пруге или болнице требало боље заштити од могућих катастрофа, класичних или сајбер-напада.Обећање које је Шолц дао у фебруару – да ће се до идуће године постићи препорука НАТО-а да се буџет за одбрану повећа на два одсто БДП-а – уврштено је у стратегију.
Али то обећање на папиру још не значи у пракси више пара за војску. Готово истовремено с доношењем стратегије владајућа коалиција је одбацила захтев министра одбране Бориса Писторијуса да се његовом министарству буџет повећа за 10 милијарди евра како би започела темељна обнове немачке армије. Уместо тога, добио је обећање да му буџет неће бити смањен.
Норберт Ретген, опозициони посланик Хришћанско-демократске уније и стручњак за спољну политику, оштро је критиковао документ, који је назвао „најнижим заједничким именитељем” подељене коалиционе владе.
„Која је немачка идеја послератног европског безбедносног поретка?”, упитао је Ретген, додајући: „Шта је са чланством у НАТО-у за Украјину, Грузију и Молдавију? Ни речи.”
Si sa Gejtsom o aktivnostima od obostranog interesa za Kinu i SAD
Преузмите андроид апликацију.
