Sam izraz helikopter-roditelj prvi je put spomenut 1969. godine kada ga je dr Hajm Ginot upotrebio za opisivanje roditelja koji “lebde“ iznad svoje dece.
Gotovo 50 godina kasnije izraz je zaslužio mesto u uobičajenom govoru i koristi se za roditelje koji pokušavaju da upravljaju svim aspektima života svoje dece. To je više od loše navike s privlačnim nazivom, tvrde psiholozi.
Kako objašnjavaju, roditelji koji uvek gledaju preko ramena svoje dece nesvesno ih sprečavaju da sami praktikuju emocionalnu kontrolu i kontrolu ponašanja. Studije sugerišu da su deca koja odrastaju s helikopter-roditeljima loše pripremljena za suočavanje sa stresom.
Isto tako, oni tvrde kako postoji nekoliko suptilnih znakova koji ukazuju da bismo mogli biti upravo ovaj tip roditelja, a jedan je posebno specifičan.
Radi se o neprestanoj potrebi za ispravljanjem, odnosno suzbijanjem negativnih emocija kod deteta. Kako kažu psiholozi, kada dete oseti bilo što negativno, mnogi roditelji brzo pokušavaju da reše problem i pomogmu mu da ne oseća negativne emocije poput tuge, frustracije ili razočaranja.
Iako nijedan roditelj ne želi da vidi svoje dete uzrujano, činjenica je da su frustracija, ljutnja i tuga deo života, a naučiti upravljati (i regulisati) emocijama važna je životna veština. Ne dopuštajući svojoj deci da osete te emocije i da se pozabave njima roditelji nenamerno usporavaju njihov emocionalni rast.
Preuzmite android aplikaciju.
