Iako možda nisu razumeli hemijske procese koji su se događali prilikom dodavanja žumanca, znali su šta rade, kako tvrde naučnici.
Upotreba žumanca kao veziva za pigmente je tehnika poznata od davnina. Istraživanja su pokazala da se ovaj metod koristio i za boje kojima su naslikane predstave u Nestorovoj palati u Pilosu, u Grčkoj, oko 1200. godine p.n.e..
Tek mnogo kasnije, u 15. veku će se u Evropi desiti promena u slikarskim tehnikama, kada će majstori početi da koriste uljane boje.
Studije sprovedene na nekim od najvažnijih dela renesansnih umetnika – Sandra Botičelija ili Leonarda da Vinčija, otkrili su dokaze o tragovima jaja na njima.
Stručnjacima je ova tehnika mešanja žumanaca i ulja poznata već duže vreme, ali ono što im nije bilo jasno jeste koja je bila svrha svega toga. Koja je bila svrha ove mešavine?
Međunarodni tim hemičara je odlučio da otkrije zašto su veliki majstori u svojim delima koristili žumance u uljanim bojama, tokom 16., 17. i ranog 18. veka. Da bi to uradili, dodali su žumance raznim vrstama ulja da vide kako ono utiče na njih.
„Postoji vrlo malo pisanih izvora i ne postoji nijedan naučni rad koji je ranije urađen da bi se ova tema istražila“, kaže Ofeli Rankuet, istraživač na Institutu za tehnologiju u Karlsrueu i glavni autor studije, objavljene u časopisu „Nature Communications“.
Dakle, da bi sproveli eksperiment, istraživači su naslikali tri slike. Prvu od pigmenta mlevenog sa lanenim uljem, druga je imala gotovo identičnu mešavinu s tim da je dodato nekoliko kapi žumanca, dok je treća nastala od mešvine pigmenta i razblaženog rastvora žumanca pomešanog sa uljem.
Rezultati otkrivaju da žumance može uticati na boje, u zavisnosti od toga kako je dodato i pigmenta koji se koristi.
„Promenom tehnike pripreme možete promeniti svojstva boje. Prema tome, dve boje sa istim sastavom mogu imati različite mikrostrukture i to će rezultirati različitim osobinama“, kaže Ilaria Bonaduće, istraživač sa Univerziteta u Pizi.
Studija takođe otkriva da je vlaga imala manji uticaj na boje kada je napravljena sa žumancetom. Kao i da tehnika pravljenja boja sa žumancetom produžava vreme sušenja, što takođe pomaže u zaštiti slika.
Sve ovo ukazuje da su slikari znali da korišćenjem žumanca poboljšavaju kvalitet svojih slika, kako tvrde istraživači.
„Prilično sam sigurna da nisu znali hemijska i fizička svojstva celog ovog procesa, ali su dobro znali šta rade“, zaključuje Bonaduće.
„Procurela” nova serija poverljivih američkih obaveštajnih podataka
Preuzmite android aplikaciju.
