Гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић отворила је данас Међународну конференцију Банкарско право 2024 – упоредна искуства у примени прописа ЕУ и истакла да централна банка заштитом корисника финасијских услуга, такође, чува финансијску стабилност.
Она је рекла да заштита корисника финансијских услуга не постоји ради борбе против банака већ заштите финансијског система и постигнуте стабилности у Србији. Табаковићева је рекла да су на једној страни клијенти, на другој банке, док је између правда.
„Заштита корисника финансијских услуга није ров између банака, правника и свих осталих, већ је део укупног екосистема у којем морамо да будемо друштво где сви морају и треба да буду добитници. То је важно јер једни без других не постојимо“, нагласила је Табаковићева.
Како је објаснила, оно што је данас изгубио клијент, сутра ће се пребацити на губитак банке, односно оно што се банци у једном тренутку чини да је добила асиметријом информација или јаким адвокатским тимом, сутра ће бити њен губитак, кроз губитак клијената.
Она је подсетила да је централна банка Србије пре седам месеци била покровитељ оснивања Удружења за банкарско право.
Гувернерка НБС је додала и да се кроз ово удружење, та свест о међузависности жели истаћи и да се кроз овакве конференције стави у први план као основно начело.
Табаковић је додала и да она подржава напоре тог удружења да организује данашњу Међународну конференцију, на којој ће се, како је истакла, дати прилика стручњацима из иностранства да пренесу искуства њихових земаља у примени различитих банкарских прописа, које и ми у Србији примењујемо или ћемо ускоро примењивати.
„За правнике у земљи која је кандидат за чланство у ЕУ изузетно је важно да приликом имплементације прописа из ЕУ, као и приликом њихове свакодневне примене имају у виду праксу у земљама чланицама“, рекла је она.
Како је навела, данашњи предавачи ће учесницима конференције представити различите теме, од колективне тужбе преко зелених финансија и примене санкција, до реструктурирања.
Она је подсетила и да је стање које је у Србији затечено 2012. захтевало примену методе реструктурирања попут преузимања имовине и обавезе скоро две године пре него што је ЕУ донела Директиву о опоравку и реструктурирању банака.
„Ми смо тај механизам применили у случају три од укупно четири банке којима је одузета дозвола за рад. Трошак резолуције ове три банке био је око 750 милиона евра, али би био још већи да овај механизам није примењен“, рекла је она.
Навела је и да се већ током 2014. радило и са Међународним монетарним фондом (ММФ) на имплементацији директиве у Закон о банкама, као и да смо када је почео рат у Украјини, први пут користили механизме спасавања банака из поменуте Директиве и Закона о банкама, како би сачували имовину Сбербанке.
„У свим овим ситуацијама, ови инструменти, иако далеко од савршенства, показали су се веома корисним и значајним за очување финансијске стабилности“, нагласила је Табаковић.
Према њеним речима, дешавања у Украјини креирала су нове изазове за банкарски сектор подсетивши да Србија није увела санкције Руској Федерацији, као и да је већина домаћих банка у власништву великих европских банака које нису желеле да допусте да њихова подређена друштва буду коришћена за финансијске трансакције руских компанија и појединаца.
„Зато ће данас бити веома занимљиво чути како банке у ЕУ и УК примењују санкције и где је граница између примене санкција и потенцијалне дискриминације“, рекла је гувернер централне банке Србије.
Она је навела и да је Србија већ емитовала зелене обвезнице, али и даље постоји велики број отворених питања међу којима је по њој најзначајније приступачност и то не само зелених обвезница, него и обвезница уопште, за мале инвеститоре и грађане.
„Колико је тек важно дискутовати о колективним тужбама. Многе земље ЕУ међу којима су Шпанија, Немачка, Уједињено Краљевство, Аустрија, Пољска, Мађарска, Хрватска, Румунија суочиле су се са великим, а у неким случајевима и огромним бројем спорова у банкарском сектору“, рекла је она.
Табаковић је навела и да је више од 300.000 тужби поднето против банака у Србији, због наводно незаконите накнаде за обраду кредита.
„Од 2008. и даље банке имају јако лошу репутацију у јавности, што је чини се имало утицаја и на судску праксу. Чини се да је то тако и зато што су банке у периоду до негде 2010, претеривале у искоришћавању свог доминантног економског положаја у односу на потрошача“, рекла је она.
То је, како је нагласила, ишло чак дотле да су и поред преваљивања каматног и валутног ризика на корисника, једностраном одлуком повећавале каматну стопу и уговарале различит тип курса.
„То заиста непотребно претеривање изазвало је реакцију, тако да се управо од финансијске кризе налазимо у једном циклусу регулативе, а посебно судске праксе која је веома наклоњена корисницима. Зато треба да чујемо да ли је колективна тужба с једне стране ефикасан механизам за заштиту колективних интереса потрошача и да ли овај институт, с друге стране представља спас од масовних спорова, који онемогућавају нормалан рад судова и угрожавају право грађана на приступ суду“, рекла је Табаковић.
Она је закључила и да се не сме сметнути са ума да треба остварити и тежити правди, јер она постоји макар и несавршена, и мора да буде наш идеал и наш циљ.
Додала је и да овакви скупови треба да нас подстичу на конкретне резултате.
На овом скупу који се данас одржава у НБС, а који организује Удружење за банкарско право своја излагања имају четири еминентна стручњака у овој области из Немачке, Уједињеног Краљевства, Чешке и Шпаније.
Теме њихових предавања односе се на колективне тужбе, изазове зелених финансија, примену санкција и спасавање и реструктурирање банака у ЕУ.
Преузмите андроид апликацију.
