Vežbanje sviranja i „čitanje“ muzike može pomoći u održavanju dobrog pamćenja i sposobnosti rešavanja složenih zadataka, pokazuje studija koju prenosi BBC
U radu objavljenom u časopisu „International Journal of Geriatric Psychiatry“ navodi se da bi muzika trebalo da bude deo načina života koji pomaže održavanju zdravlja mozga. Proučavano je više od 1.100 ljudi starijih od 40 godina, prosečne starosti od 68 godina. Naučnici sa Univerziteta u Ekseteru analizirali su podatke o njihovim moždanim funkcijama u sklopu šire studije koja je proučavala kako mozak stari i zašto ljudi razvijaju demenciju. Proučavali su efekte sviranja instrumenta, pevanja, čitanja i slušanja muzike i muzičkih sposobnosti.
U radu objavljenom u časopisu „International Journal of Geriatric Psychiatry“ navodi se da bi muzika trebalo da bude deo načina života koji pomaže održavanju zdravlja mozga. Proučavano je više od 1.100 ljudi starijih od 40 godina, prosečne starosti od 68 godina. Naučnici sa Univerziteta u Ekseteru analizirali su podatke o njihovim moždanim funkcijama u sklopu šire studije koja je proučavala kako mozak stari i zašto ljudi razvijaju demenciju.
Proučavali su efekte sviranja instrumenta, pevanja, čitanja i slušanja muzike i muzičkih sposobnosti. Naučnici su uporedili kognitivne podatke ispitanika u studiji koji su se na neki način u životu bavili muzikom, s onima koji to nikada nisu činili. Njihovi rezultati pokazali su da su najviše koristi imali ljudi koji su svirali muzičke instrumente, što može biti zbog „višestrukih kognitivnih zahteva“ te aktivnosti. Sviranje klavira i sličnih instrumenata pokazalo se naročito korisnim, dok su limeni i duvački instrumenti takođe bili dobri.
Dobrobit koja se vidi kod pevanja mogla bi biti delom zbog poznatih društvenih aspekata boravka u horu ili grupi, kažu naučnici. „Budući da imamo tako osetljive testove mozga za ovu studiju, možemo sagledati pojedinačne aspekte moždanih funkcija, kao što su kratkoročno pamćenje, dugoročno pamćenje i rešavanje problema i kako bavljenje muzikom utiče na to“, rekla je vođa studije prof. En Korbet.
„To svakako potvrđuje i u mnogo većoj meri učvršćuje ono što već znamo o dobrobitima muzike. Konkretno, sviranje nekog instrumenta ima posebno veliko dejstvo, a ljudi koji nastave da sviraju u starijem dobu imali su dodatnu korist“, rekla je ona.
U studiji su ljudi koji su redovno „čitali“ muziku imali bolje numeričko pamćenje.
Profesorka Korbet objašnjava: „Naš mozak je mišić kao i bilo koji drugi i potrebno ga je vežbati, a učenje čitanja muzike pomalo je poput učenja novog jezika, izazovno je.“
Naučnici nisu analizirali potencijalne prednosti bavljenja muzikom prvi put u životu tek u kasnijem dobu, ali je profesorka Korbet rekla da veruje, na temelju trenutnih dokaza, da bi to bilo „vrlo korisno“. Ona je rekla da, iako su potrebna dodatna istraživanja, promovisanje muzičkog obrazovanja može činiti „vredan“ deo javnozdravstvenih preporuka, kao i podsticanje starijih osoba da se vrate muzici kasnije u životu.
Dodala je: „Bilo bi naivno misliti da bi uzimanje muzičkog instrumenta značilo da nećete razviti demenciju. Nije tako jednostavno.“
Roditelj, a ne prijatelj: Zašto je važno da se držite svoje uloge prema mišljenju psihologa
Preuzmite android aplikaciju.
