Ovih dana aktuelno je pitanje o Evroprajdu koji je trebao da se održi od 12. do 18. septembra u Beogradu. Naime, pre nekoliko dana je predsednik Republike Srbije izjavio da je održavanje Evroprajda otkazano zbog problema i izazova sa kojima se država Srbija suočava. Dok se u medijima preispituje ova odluka, javljaju se i različite teorije o onome šta je politički, društveno i zakonski korektno.
Često se u štampi može pročitati kako je u odluci da se Evroprajd ne održi mnogo toga paradoksalno, ali pre paradoksa, važno je upoznati se sa manifestacijom i njenom istorijom.
Šta je Evroprajd i koja je njegova uloga?
Evroprajd je manifestacija koja je održana po prvi put 1992. godine u Londonu. Nastala je kao inicijativa LGBT grupacije u koju potpadaju svi ljudi deklarisani kao homoseksualni, biseksualni, transrodni, ali i oni koji svoje seksualno opredeljenje još istražuju.
Decenijama unazad ljudi deklarisani kao homoseksualni ili biseksualni tražili su svoja prava u okviru društvenih i zakonskih normi, koja se tada nisu ni nazirala. Često se pominje 1969. godina kada je u Americi, demonastrativnim napadima i protestima za ograničeno i progonjeno kretanje homoseksualnih osoba, otpočela aktivistička delatnost širom sveta za populaciju kasnije nazvanu jednim imenom, LGBT populacija.
Aktivizmom LGBT populacije u raznim zemljama sveta, javljaju se i festivalske proslave koje su kulminirale proslavom koja se brojčano meri sa svetskim manifestacijama, a koja se dešava svake godine u nekom drugom evropskom gradu te stoga nosi naziv Evroprajd.
Uloga Evroprajda (engl. evropski ponos) jeste da šetnjom LGBT populacije u jednom od evropskih gradova, pod određenim sloganom, doprinese većoj vidljivosti ove grupacije, njihovom uklapanju sa postojećim društvenim standardima i okvirima, kao i prihvatanje ove zajednice u načelu.
Ove 2022. godine Beograd je trebao biti domaćin Evroprajda.
Dešavanje sa Evroprajdom u Srbiji
Bezbroj događaja koji su zahvatili čitav svet, a kao posledica dešavanja u Ukrajini, pažnju srpske političke scene su usmerili ka tom polju. S toga kao i većini drugih zemalja, u fokusu politike je rešavanje pitanja energenata za predstojeću zimu, očuvanje privrede, poljoprivrednih delatnosti, života generalno, ali pored toga i najvažnije, rešavanje pitanja zaštite sopstvenih građana na Kosovu i Metohiji, kao i teritorijalnog integriteta države.
U izjavi Aleksandra Vučića za otkazivanje održavanja Evroprajda u Beogradu navode se razlozi poput gore navedenih, ali svakako i zabrinutost o bezbednosti učesnika ovog događaja.
Lavine komentara su se desile nakon ovog postupka, a koje referišu na prava LGBT populacije u Srbiji. Potrebno je istaći da je generalno stav o bezbednosti donešen na osnovu reakcije naroda na samu manifestaciju, a ne slobodnom voljom.
Međutim šta je sa komentarima o organizovanju Evroprajda, ali i o vrednostima Evroprajda?
Najbolje ih je predstaviti na način na koje je ovo dešavanje već predstavljeno u medijima, na način paradoksa.
Paradoksi
Za paradoks se može reći da je to greška u mišljenju koja navodi samo mišljenje na zaključak koji je istovremeno i tačan i netačan, prostije rečeno, u narodu se često za kontradiktoran stav kaže „paradoks“.
- Prvi „paradoks“ u medijima – politika i LGBT
U medijima je ovih dana predstavljeno kako je paradoks da premijerka države, kao pripadnica LGBT populacije, podržava odlaganje održavanja Evroprajda iz bezbednosnih razloga. Problematika ovog navedenog stava u medijima jeste stav koji nužno proizilazi iz toga, a to je postojanje jedinstva političkog i polnog diskursa koji treba da znači da polni diskurs uključuje politički diskurs, što naravno nije tačno.
Politički diskurs se razlikuje od polnog diskursa.
Ovim se mora razgraničiti da LGBT populacija posredstvom svojih stavova, dobija pravo na određene stvari, razumevanje i stepen tolerancije u društvu. Međutim određeno polno opredeljenje predsednice Vlade ne bi smelo da utiče na političke slučajeve niti da se koristi u argumentaciji, ni u jednom slučaju.
- Drugi „paradoks“ u medijima – demokratija
Poimanje stepena demokratije u stavu zabrane Evroprajda je mistifikovano. Ne može da se odredi da li je priča o demokratskom pristupu u medijima referisala na odluku o otkazivanju Evroprajda ili o stepenu demokratske svesti samog društva.
Pamti se 2001, a zatim i 2004, ali i 2009. godina kada je pokušana organizacija Parade ponosa u Beogradu. U tim slučajevima se od tadašnje vlasti, kao prvi i osnovni argument za otkazivanje takođe navela odluka o bezbednosti učesnika. Poučeni prethodnim iskustvom, ova odluka je opravdana jer je već 2010. godine došlo do ozbiljnijih incidenata prilikom održavanja ovog događaja.
- Treći „paradoks“ u medijima – Zakon o javnom okupljanju
Zabrana okupljanja prema članu 6 Zakona o javnom okupljanju govori o otkazivanju okupljanja na mestu na kojem zbog karakteristika samog okupljanja preti opasnost od nastupanja ugrožavanja bezbednosti ljudi, ali takođe se navodi i u istom paragrafu i o ugrožavanju morala u Republici Srbiji.
Ovim zakonom se ne može govoriti o nepostojećoj zakonskoj nedefinisanosti prilikom otkazivanja Evroprajda do kojeg je pre nekoliko dana došlo.
Prava čoveka i Evroprajd
Svi paradoksi koji su se nalazili u medijima kao kritika povodom otkazivanja Evroprajda, navela su na niz drugih pitanja o pravima LGBT zajednice?
Prava pripadnika LGBT zajednice, kao i svih drugih ljudi treba da se zasnivaju na jednakosti o pravu na život, o bezbednosti, o sopstvenom ličnom nahođenju i izboru koji treba da se poštuje, dok održavanje Evroprajda ne bi trebalo da utiče na ta ista prava.
Evroprajd kao manifestacija, kao jedan od načina predstavljanja LGBT populacije treba da brine o njihovoj sopstvenoj bezbednosti. Ukoliko se proceni da taj skup može dovesti do bilo kakvog ugrožavanja bezbednosti njihovih učesnika, on bi trebao biti sprečen.
Potpuno je pogrešno traženje argumenata za održavanje Evroprajda kada se ona tiču bezbednosti učesnika, ali takođe ne treba zanemariti ni nemoralne slike koje već duži niz godina možemo viđati na ovakvim skupovima.
Ljudska prava se produbljuju, tako se uostalom dolazi do progresa društva u celini, ali to ne znači da na ulicama treba prikazati ljudski kulturni regres, sa kojim se LGBT populacija često sukobljava. Često se na ulicama uočavaju vrlo čudne slike u kojima se konotacija prava i nemorala sjedinjuju.
U tome postoji veliki problem jer slike društva, onako kako je čovekova kultura zaista, ne pokazuju podvođenje čoveka na lancu, stavljanje ljudi u čudne uloge jer ljudi su ljudi. Čovek nije pas.
Čovek, ljubav, kao i bilo koje druge ljudske odnose treba da zadrži u okviru postojećih socioloških i kulturoloških okvira.
Poenta Evroprajda ne treba biti individualizacija, već ljudska kolektivizacija.
Vlada Srbije: Ne postoje uslovi za bezbedno održavanje Europrajda
Preuzmite android aplikaciju.
