Mnogi građani su prešli na elektronsko bankarstvo zbog pandemije koronavirusa. Banke su u međuvremenu te besplatne usluge počele da naplaćuju.
“Ne možemo da se izborimo da to bude jeftinije, ali možemo da izaberemo banku ili promenimo banku, kaže Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica.
Prema njegovim rečima, uvek ima banaka koje su povoljnije i koje su skuplje, i to su poslovne politike.
Dodaje da je provizija za onlajn plaćanje od 15 do 30 dinara po nalogu, u zavisnosti od banke.
“To nije veliki trošak, malo nas naljuti cela ta situacija, ali na kraju godine to nije trošak koji kritično utiče na naš budžet. Druga strana jednačine je što mi ne zarađujemo dovoljno da bi nam ovi troškovi bili beznačajni“, ističe Dušan Uzelac.
Prema njegovim rečima, godišnji troškovi bankarskih usluga su između 3 000 i 8 000 dinara. Tu spadaju i održavanje računa i sve transakcijske stvari.
Naglašava da postoje banke koje su povoljnije i da će često manje banke, koje žele nove klijente, spustiti cene pa će posle nekog vremena podići. Banke su elektronsko bankarstvo promovisale godinama unazad i sada su počele da to naplaćuju.
U bankama objašnjavaju da su počeli naplatu kako bi pokrili troškove servisiranja.
Uzelac kaže da svako ko poskupi nešto mora to da opravda sa nekim razlogom. Dodaje da banke imaju i servere i cele sisteme koji funkcionišu u pozadini za sva ta plaćanja i sve to košta.
„Ne bih se ja bavio njihovim troškovima, već radije time koliko to nama vredi“, poručuje Dušan Uzelac.
Banke mogu da menjaju cene svojih usluga, ali o tome moraju da obaveste klijente dva meseca pre primene novih tarifa, a klijent sam odlučuje da li mu to odgovara ili ne, prenosi RTS.
O kretanjima na tržištu radne snage u Srbiji tokom 2021. godine pročitajte ovde.
Preuzmite android aplikaciju.
